НЕБОЈША БРАДИЋ

Данас сањамо компетентан демократски систем, јасан и прецизан правни систем, смирено и развијено грађанско друштво. Докле ће то бити само снови?

Усвајањем новог Устава Србије део тих снова ће бити и остварен. То је један од најважнијих потеза ове генерације. Тиме ће бити уведена тржишна економија, легалистички и фискални систем. Закони, правда и порези ће бити једнаки за све. То ће бити само први корак. Следећи је улазак у Европску унију и НАТО. Ту се манифестују различити интереси и већ избијају интересни конфликти. Питања се углавном дефинишу у једно: хоће ли тада нестати наша држава и народ, као што су нестале бројне државе и народи?

Питање како опстати и изградити нову државу требало је поставити пре више од 15 година. Тада би било корисније него данас. Али боље икад него никад. Као држава нећемо одмах нестати – пред нама је перспектива регионализоване Европе у којој ће опстати државе и нације које то буду хтеле, могле и смеле.

 Хтети, моћи и смети, у случају послератне Србије, постали су веома ретки глаголи. Недостаје вишак позитивне енергије, воље и самопоуздања у оној истој мери колико и профит који би у економији остварио наше потребе и жеље.    

У Србији 21. века много је важније развијати језик, културу, науку и образовање него ли војску, полицију, царине и државну управу. Култура јесте један од последњих бастиона против претварања живота у чисту економију. Због тога би препуштање културе економији представљало велику опасност за њен опстанак, а самим тим и за опстанак нације и државе. И премда је значај културе данас много мањи него што је то био у периоду успона идеализма, када је култура била намесник хуманости, доброг, истинитог и лепог, њен маневарски простор може да буде пресудан у будућим временима. Због тога она мала реченица, која у члану 73. Устава најављује да "Република Србија подстиче и помаже развој науке, културе и уметности.", може да буде наш кључ за 21. век.

Редитељ, управник Београдског драмског позоришта