NEBOJŠA BRADIĆ

Danas sanjamo kompetentan demokratski sistem, jasan i precizan pravni sistem, smireno i razvijeno građansko društvo. Dokle će to biti samo snovi?

Usvajanjem novog Ustava Srbije deo tih snova će biti i ostvaren. To je jedan od najvažnijih poteza ove generacije. Time će biti uvedena tržišna ekonomija, legalistički i fiskalni sistem. Zakoni, pravda i porezi će biti jednaki za sve. To će biti samo prvi korak. Sledeći je ulazak u Evropsku uniju i NATO. Tu se manifestuju različiti interesi i već izbijaju interesni konflikti. Pitanja se uglavnom definišu u jedno: hoće li tada nestati naša država i narod, kao što su nestale brojne države i narodi?

Pitanje kako opstati i izgraditi novu državu trebalo je postaviti pre više od 15 godina. Tada bi bilo korisnije nego danas. Ali bolje ikad nego nikad. Kao država nećemo odmah nestati – pred nama je perspektiva regionalizovane Evrope u kojoj će opstati države i nacije koje to budu htele, mogle i smele.

 Hteti, moći i smeti, u slučaju posleratne Srbije, postali su veoma retki glagoli. Nedostaje višak pozitivne energije, volje i samopouzdanja u onoj istoj meri koliko i profit koji bi u ekonomiji ostvario naše potrebe i želje.    

U Srbiji 21. veka mnogo je važnije razvijati jezik, kulturu, nauku i obrazovanje nego li vojsku, policiju, carine i državnu upravu. Kultura jeste jedan od poslednjih bastiona protiv pretvaranja života u čistu ekonomiju. Zbog toga bi prepuštanje kulture ekonomiji predstavljalo veliku opasnost za njen opstanak, a samim tim i za opstanak nacije i države. I premda je značaj kulture danas mnogo manji nego što je to bio u periodu uspona idealizma, kada je kultura bila namesnik humanosti, dobrog, istinitog i lepog, njen manevarski prostor može da bude presudan u budućim vremenima. Zbog toga ona mala rečenica, koja u članu 73. Ustava najavljuje da "Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.", može da bude naš ključ za 21. vek.

Reditelj, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta