Mir na vidiku

Nakon dana žestokih tenzija, razmene vatre i straha da bi Bliski istok mogao da sklizne u potpuni regionalni rat, pojavile su se informacije o mirovnom planu koji bi mogao da označi početak deeskalacije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Premijer Pakistana Šehbaz Šarif saopštio je da su Vašington i Teheran usaglasili „završni tekst“ sporazuma, dok posrednici trenutno rade na tome da dogovor bude sproveden u praksi. Prema njegovim rečima, Pakistan ima ključnu ulogu u posredovanju između dve zaraćene strane.

„Mir nikada nije bio ovako blizu kao sada“, poručio je Šarif u objavi na društvenoj mreži Iks.

Iako detalji sporazuma još nisu zvanično objavljeni, diplomatski izvori i bliskoistočni mediji navode nekoliko ključnih tačaka oko kojih je, navodno, postignut dogovor.

Pre svega, mirovni plan podrazumeva momentalnu deeskalaciju vojnih aktivnosti i postepeni prekid direktnih i indirektnih napada. To bi značilo smanjenje iranskih aktivnosti preko savezničkih grupa u regionu, ali i obustavu novih američkih i izraelskih udara na iranske ciljeve.

Jedna od najvažnijih stavki odnosi se na iranski nuklearni program. Prema nezvaničnim informacijama, Iran bi pristao na ograničeno obogaćivanje uranijuma pod međunarodnim nadzorom, dok bi zauzvrat deo sankcija postepeno bio ublažen.

Navodno je dogovoreno i obnavljanje direktnih bezbednosnih kanala između Vašingtona i Teherana kako bi se izbegle nove vojne eskalacije u Persijskom zalivu, Iraku, Siriji i Libanu.

Posebno važan deo plana tiče se Izraela. Američka strana, prema medijskim navodima, nastoji da garantuje bezbednost Izraela, dok Iran pokušava da obezbedi da se u budućim sporazumima ne tretira isključivo kao „izvor pretnje“, već kao regionalni faktor sa kojim se mora pregovarati.

Diplomatski proboj, kako se ocenjuje, postignut je posle nekoliko dana opasne razmene udara u kojima je postojala realna opasnost da se konflikt proširi na čitav Bliski istok. Upozorenja su stizala iz više zemalja da bi svaki novi napad mogao da pokrene lančanu reakciju u regionu.

Dodatnu pažnju izazvala je i poruka iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija koji je poručio da sporazum „nikada nije bio bliži“, a tu objavu podelio je i američki predsednik Donald Tramp, koji poslednjih nedelja više puta tvrdi da su SAD i Iran nadomak istorijskog dogovora.

Jedna od ključnih stavki mirovnog plana, prema nezvaničnim informacijama, odnosi se i na odmrzavanje iranske imovine u inostranstvu. Navodno se razmatra oslobađanje oko tri milijarde dolara iranskih sredstava koja su godinama blokirana zbog američkih sankcija. Taj potez bi, kako se ocenjuje, predstavljao važan signal Teheranu da je Vašington spreman na postepeno ublažavanje pritiska ukoliko Iran ispoštuje dogovorene bezbednosne i nuklearne obaveze.

Ipak, uprkos optimističnim izjavama, analitičari upozoravaju da je situacija i dalje veoma krhka. Najveći problem ostaje pitanje poverenja, jer su prethodni pokušaji dogovora više puta propadali nakon novih vojnih incidenata i političkih pritisaka.

Svet zato sa velikom pažnjom prati da li će najnoviji mirovni plan zaista doneti smirivanje krize ili je reč samo o privremenom zatišju pred novu eskalaciju.