Мир на видику

Након дана жестоких тензија, размене ватре и страха да би Блиски исток могао да склизне у потпуни регионални рат, појавиле су се информације о мировном плану који би могао да означи почетак деескалације између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Премијер Пакистана Шехбаз Шариф саопштио је да су Вашингтон и Техеран усагласили „завршни текст“ споразума, док посредници тренутно раде на томе да договор буде спроведен у пракси. Према његовим речима, Пакистан има кључну улогу у посредовању између две зараћене стране.

„Мир никада није био овако близу као сада“, поручио је Шариф у објави на друштвеној мрежи Икс.

Иако детаљи споразума још нису званично објављени, дипломатски извори и блискоисточни медији наводе неколико кључних тачака око којих је, наводно, постигнут договор.

Пре свега, мировни план подразумева моменталну деескалацију војних активности и постепени прекид директних и индиректних напада. То би значило смањење иранских активности преко савезничких група у региону, али и обуставу нових америчких и израелских удара на иранске циљеве.

Једна од најважнијих ставки односи се на ирански нуклеарни програм. Према незваничним информацијама, Иран би пристао на ограничено обогаћивање уранијума под међународним надзором, док би заузврат део санкција постепено био ублажен.

Наводно је договорено и обнављање директних безбедносних канала између Вашингтона и Техерана како би се избегле нове војне ескалације у Персијском заливу, Ираку, Сирији и Либану.

Посебно важан део плана тиче се Израела. Америчка страна, према медијским наводима, настоји да гарантује безбедност Израела, док Иран покушава да обезбеди да се у будућим споразумима не третира искључиво као „извор претње“, већ као регионални фактор са којим се мора преговарати.

Дипломатски пробој, како се оцењује, постигнут је после неколико дана опасне размене удара у којима је постојала реална опасност да се конфликт прошири на читав Блиски исток. Упозорења су стизала из више земаља да би сваки нови напад могао да покрене ланчану реакцију у региону.

Додатну пажњу изазвала је и порука иранског министра спољних послова Абаса Арагчија који је поручио да споразум „никада није био ближи“, а ту објаву поделио је и амерички председник Доналд Трамп, који последњих недеља више пута тврди да су САД и Иран надомак историјског договора.

Једна од кључних ставки мировног плана, према незваничним информацијама, односи се и на одмрзавање иранске имовине у иностранству. Наводно се разматра ослобађање око три милијарде долара иранских средстава која су годинама блокирана због америчких санкција. Тај потез би, како се оцењује, представљао важан сигнал Техерану да је Вашингтон спреман на постепено ублажавање притиска уколико Иран испоштује договорене безбедносне и нуклеарне обавезе.

Ипак, упркос оптимистичним изјавама, аналитичари упозоравају да је ситуација и даље веома крхка. Највећи проблем остаје питање поверења, јер су претходни покушаји договора више пута пропадали након нових војних инцидената и политичких притисака.

Свет зато са великом пажњом прати да ли ће најновији мировни план заиста донети смиривање кризе или је реч само о привременом затишју пред нову ескалацију.