Титов рођак у склоништу Карађорђевића

До трезора Народне банке Југославије, потом Србије, то благо стигло је из одаја Белог двора на Дедињу. Ту га је пронашла и по налогу тадашњег Председништва СФРЈ пописала и спаковала у ту сврху формирана специјална државна комисија. Ваља, при томе, имати на уму да се на имањима, дворовима, резиденцијама и осталим здањима Брозових широм Југославије (тачно 68 објеката) од 1945. године до званичног датума његове смрти 4. маја 1980. године никада није водила евиденција о било каквим стварима односно предметима. Народски речено, никада није урађен ниједан попис имовине.

Поставило се, на трен, питање порекла златних полуга и драгоцености у дедињском Белом двору. Први траг водио је ка благу које спомиње Бранко Броз, рођак Јосипа Броза у књизи „Дружење с Титом”, објављеној у Загребу 1982. године. Он се ту нашао 1945. године да уз помоћ јединица Црвене армије очисти и припреми Бели двор за долазак маршала Тита и, између осталог, пише:

(/slika2)... „Брат и ја смо једног дана примијетили некаква жељезна врата. Копкало нас је камо она воде. Узели смо батерије и полако отворили врата. Спиралним смо се степеницама спустили у подземно склониште с дугачким ходницима и излазима према Раковици. Та је склоништа изградила краљевска обитељ. Ишли смо од просторије до просторије и спазили некакве огромне црне сандуке. Било их је много. Нисмо знали што би могло бити унутра. Знатижеља је била јача од било каквог размишљања и опреза, па смо одлучили да их отворимо један по један. Имали смо што видјети. Призор као из тисућу једне ноћи. У сандуцима је било краљевско злато, посуђе, тањури, шалице и једаћи прибор у големим количинама. Све је имало краљевски грб. Видјевши то, отрчали смо натраг и обавијестили Тита и Митра Бакића (шеф два Титова кабинета, потом секретар привремене јединствене владе Демократске Федеративне Југославије, прим. аут). Нису могли вјеровати. Кренули су у подрум. Кад су све то видјели, наредили су да се испита ходник и излази и да се постави стража на улазу у подрум...” Садржај тих сандука Јосип Броз је после извесног времена прегледао у друштву генерала Љубодрага Ђурића.

О томе пише генерал Ђурић у књизи „Сећања на људе и догађаје”.

У том рукопису помиње се чувена епизода када Броз поклања Ђурићу златну табакеру, а овај неће да је прими јер је на њој утиснут краљевски грб. Узео је тек када је избрисан грб Карађорђевића, а утиснут потпис Јосип Броз Тито. Те драгоцености видела је још Даворјанка Пауновић Зденка, Титова љубавница из ратног периода. Причу о томе Броз је прећутао свом шефу кабинета Митру Бркићу, па чак и свом блиском ратном другу Александру Ранковићу.

Шта се на крају догодило с тим благом кнеза Павла Карађорђевића, до данас није разјашњено.

Драган Влаховић

-----------------------------------------------------------

Ацовић: Прегледати благо у трезору

Драгомир Ацовић, члан Крунског савета, каже да први пут чује за постојање пломбираних џакова у остави Народне банке Србије и да не зна о чему је реч.

– Процедуром правног система могло би се регулисати да се те оставе прегледају, да би се знало да ли је то нешто на шта било ко полаже одређено право или не. Краљевска породица је одувек улагала напоре да нађе то благо, али се стално постављало питање шта се тачно тражи. Оно је у суштини непрецизно дефинисано. Прво би требало да се постави питање да ли негде нешто постоји што би уопште спадало у ту категорију – каже Ацовић.

Наш саговорник истиче да је прилично скептичан да се за 70 година баш ништа од блага није појавило негде у јавности. То не значи да оно не постоји, али ако је нешто чувано у тако апсолутној дискрецији током 70 година, сад је то већ постала институционална тајна, сматра Ацовић.

Т. Б.

(Сутра: Дијадеме краљице Марије)