Чување свог дворишта гледањем у туђе

„Нигде у Европи организовани криминал и власт нису повезани као на Косову и зато је Косово претња и за Европу.” Овим речима се члановима Спољнополитичког одбора Европског парламента обратио италијански парламентарац Пино Арлаки, када се повела расправа о одбијању приштинских власти да признају потписивање регионалног протокола о полицијској сарадњи између Србије и Еулекса.

Италијански парламентарац у ЕУ је констатовао да је косовска мафија тренутно јача од сицилијанске, а како би колеге уверио да не говори напамет Арлаки је објаснио да долази с југа Италије, да се дуго бави мафијом и да је последњих година радио на Балкану.

Специјални представник ЕУ Питер Фејт се сложио са овом констатацијом, па је прошле недеље на састанку у Бриселу, на коме је изражена забринутост због демолирања Еулексових возила, рекао да би проблем могао да буде решен повратком на добру сарадњу Еулекса и Приштине. Своје уверење да ће све стране споразум прихватити на опште задовољство, Фејт је поткрепио предлогом да би добро било да ЕУ пошаље још својих судија и тужилаца на Косово.

На поруке из ЕУ да је потписивање протокола између Србије и Еулекса сасвим у складу и с косовским уставом, саветник косовског премијера Дукађин Горани каже за „Политику” да „јесте у скалду са уставом, али само уколико га потпише косовска влада”.

Он сматра да је погрешно оптужбе за повезаност власти и организованог криминала узимати као чињенице и да је повезивање тих оптужби са одбијањем споразума о полицијској сарадњи „не само некоректно, него апсолутно увредљиво”. „То је извргавање чињеница зарад политичке уцене и изузетно је лоша тактика која ће само погоршати ствари”, каже Горани.

Странка опозиционог лидера Баџета Пацолија, међутим, сматра да је понашање власти само предизборни маркетинг и да влада мора озбиљно да се позабави прављењем стратегије против организованог криминала и искористи Еулекс као посредника у контакту с Београдом.

Док свакодневне консултације на тему проналажења „компромисног решења” трају на релацији Брисел–Приштина, схватали то као притисак ЕУ на косовске власти или не, само неколико дана после одбијања Приштине да прихвати овај споразум, ОЕБС је на конференцији за штампу у Приштини изненада представио свој извештај о фалсификованим продајама имовине расељних Срба. За више од 70 оваквих случајева ова међународна организација је предложила и правне лекове које локално правосуђе може да примени у виду убрзаних кривичних и грађанских парница.

Тако се долази на још један од укупно три споразума које би Еулекс требало да потпише са Србијом, а укључују неометано функционисање полиције, правосуђа и царине.

У Приштини се тренутно налази 30 Еулексових судија и 15 тужилаца, а за неколико месеци очекују да се именује још 21 судија и пет тужилаца.

Портпарол Еулексовог одељења за правосуђе Кристина Херодс каже да се тренутно воде процеси за организовани криминал и корупцију, али да не могу да дају било какве детаље око истрага које су у току.

Eулекс судије у Приштини већају у мешовитим већима са својим косовским колегама и раде на случајевима на нивоу окружних и општинских судова, а по питању жалби и у Врховном суду Косова.

Eулекс судије за кривично право су од Унмика преузели 185 кривичних случајева који се односе на ратне злочине, прање новца, корупцију, организовани криминал, тероризам. Од тог броја су задржали 123 случаја, а преостали су препуштени надлежним судовима на Косову.

Тужиоци из ЕУ раде заједно с једним или више косовских тужилаца, истражују случајеве у мешовитим тимовима и доносе одлуке о истражним акцијама које предузимају заједно. Заједно се појављују и судовима. Херодс наводи да су Еулекс тужиоци од Унмик тужилаштва наследили 275 случајева, од којих се 60 односи на ратне злочине, као и 1.119 Унмик полицијских истрага везаних за ратне злочине.

На северу Космета, што се тиче правосуђа, влада правни вакуум. Преговори Еулекса и Београда о правосуђу су у застоју и према проценама у влади чекају закључивање полицијског протокола. Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен каже да је Србија спремна за наставак преговора, али чека на одговоре на три питања без којих преговори не могу да почну. Прво се односи на надлежност другостепених судова, а Београд предлаже да то буде суд у Нишу. Друго питање је коју територију ће покривати суд у северној Косовској Митровици, а треће питање које у Министарству правде сматрају кључним за отпочињање било каквих преговора је које ће се законодавство примењивати: прописи Србије, Еулекса или Републике Косова.

„Ми смо сасвим спремни да седнемо са Еулексом и разговарамо о функционисању правосуђа на КиМ, пре свега у северној Митровици, али бисмо морали да имамо одговоре на ова три питања. А њих још нисмо добили, као ни званичан позив на разговоре”, закључује Хомен.

И преговори о царини су у застоју зато што Београд одбија да се приходи од царине сливају у косовски буџет, али и зато што би уобичајени царински режим значио третирање КиМ као одвојене државе.

До седнице на којој ће у Бриселу разматрати напредак Србије и осталих земаља у испуњавању услова за „бели шенген”, Питер Фејт је затражио да Србија покаже напредак у сарадњи са Еулексом у надгледању административне границе.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић објашњава да су то мере у склопу полицијског надзора и да ће их Србија испунити невезано за захтеве Еулекса. „Србија то мора због обавеза према својим грађанима, јер ће контрола преласка административне линије значити безбеднији живот за све становнике. Свако ко је добар домаћин води рачуна да му се у дворишту нешто не догоди. Основна је ствар да прати да ли му неко руши ограду”, каже Ивановић.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Бура око предстојећег протокола

Текст протокола о сарадњи с мисијом Еулекс на Косову и Метохији упућен је другој страни и очекује се одговор, рекао је јуче за Танјуг шеф Бироа за иностране послове и европске интеграције МУП-а Србије Дражен Маравић.

Протокол о сарадњи има технички карактер јер контакти и сарадња већ постоје, због чега је и потребна њихова формализација, рекао је Маравић. „С једне стране, Еулекс има мандат да обавља одређене послове из домена безбедности и спровођења закона на територији Косова и Метохије, а ми смо, с друге стране, већ имали сарадњу са Унмиком и немамо разлога да не сарађујемо и са Унмиком и са Еулексом”, прецизирао је Маравић и навео да ће то бити још један канал сарадње у размени информација, после промене структуре међународног присуства у Покрајини.

Конкретан предлог текста протокола упутила је српска страна, али је иницијатива била обострана, рекао је Маравић и подсетио да је сарадња са Унмиком „била изражена у једном тексту, који је потписала Влада Србије и МУП са Унмиком”. „Када је дошло до промене структуре међународног присуства на КиМ, било је логично постојећој сарадњи придодати још један канал – између наше полиције и Еулекса. Ту ништа није било спорно”, констатовао је Маравић и прецизирао да се сарађује у домену овлашћења Еулекса, као дела међународне заједнице „који је преузео одговорност за безбедност на територији наше покрајине”.

Маравић је указао да се ради о типичном радном аранжману који се закључује у таквим областима.

Власти у Приштини се томе противе, због чега је јуче влада Шведске критиковала Владу Косова, оцењујући да такво њено понашање није у духу европских аспирација Косова, јавила је Бета, преносећи писање приштинског дневника „Коха диторе”.

„Очекујемо да Косово, као земља са европским аспирацијама, има пуну сарадњу са ЕУ. Тешко је замислити да је најновије понашање Владе Косова у служби тих аспирација”, рекла је Цецилија Јулин, портпаролка Министарства иностраних послова Шведске, која председава ЕУ и у потпуности подржава протокол који Еулекс намерава да потпише са Србијом. И међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт и амбасадор САД Кристофер Дел „настављају интензивне консултације да би нашли прихватљиво решење за Приштину” у вези с најављеним протоколом Еулекса и МУП-а Србије, пренеле су јуче агенције.

„За ЕУ је приоритет да се овог месеца нађе решење у вези с техничким аранжманом Еулекса и српских власти”, навели су извори приштинског дневника ,,Експрес”.

Јуче се се Фатмир Сејдиу и Хашим Тачи поново састали с Питером Фејтом и амбасадором Кристофером Делом и расправљали о протоколу, али нису дали изјаве новинарима. На овај састанак није био позван шеф Еулекса Ив де Кермабон, пренела је Бета.

Јуче су приштински медији пренели и изјаву портпарола Еулекса, Карин Лимдал, која је рекла да та мисија нема намеру да избегне Приштину приликом потписивања техничког протокола са Србијом о полицијској сарадњи, нити жели да делује независно од косовских институција. Приштински медији најављују да ће упркос противљењу косовске владе Еулекс с Београдом ускоро договорити и протоколе о правосуђу и царини, поред полиције, што су основне области деловања Еулекса на Косову, распоређеног на основу Резолуције 1244 СБ УН и уз сагласност Србије.

Сл. К.