Оркестар од 120 година

Херцег Нови – Најстарија институција културе у Херцег Новом – Градска музика напунила је 120 година. Од 1886. године њени музичари учесници су и хроничари прослава и разних догађања у Херцег Новом. Без овог оркестра и мажореткиња, Празник мимозе, као ни многе градске свечаности, не би био оригиналност најзеленијег бокељског града. Председник Градске музике и њен најстарији члан Јошко Видаковић има 74 године, а у овом оркестру је од 1949. године. Историјат оркестра од његовог настанка "има у малом прсту", а пола века његове историје је и његов живот. – Градска музика Херцег Новог основана је у време националног буђења, под Аустроугарском монархијом. Она је тада била вишенационална, а главни мотив чланова је био да помогну културном животу у граду. Тада су основани тамбурашки и гудачки оркестри. Од првог дана Градска музика је била аматерска и овом граду је дала хиљаде часова испуњених звуцима из срца. На такмичењу у Љубљани 1922. освојила је прво место. Била је формирана и у Бокешкој бригади за време Другог светског рата, а после ослобођења 1944. почела је да наступа широм земље. И све доскоро била је најбоља градска музика са ових простора – подсећа Видаковић.

Међу наградама оркестра су Октобарска награда града 1968. године, орден заслуга за народ, али су, каже Видаковић, и путовања широм света признања за преко 300 музичара и 12 капелника који су кроз Градску музику Херцег Новог до сада прошли.

Капелник Градске музике 1949. године био је изузетни Иван Багатела који је у оркестар примао радничку класу јер би она остајала у граду, док су се студенти "осипали". Тако се и Јошко, по занимању електричар, са својим пријатељима пријавио и остао. – Стари град, где сам 50 година живео, дао је у то време 34 музичара Градској музици. Породице су имале и по неколико чланова музичара. То је био феномен који је трајао годинама. И два капелника су била из старог града. Већином смо били "радничка класа и поштена интелигенција", а само нас неколико знало је ноте. Морали смо да завршимо солфеђо у музичкој школи, да бисмо после две године учења добили инструменте. Капелник је одређивао шта ће се свирати, као и шта ће ко да свира, пошто би нам најпре погледао у усне и у руке. Ја сам добио кларинет који сам и волео, а касније сам у групи "Забавни састав Нових 5" свирао тенор саксофон – прича чика Јошко.

Са музиком заједно се учио корак и веома се озбиљно припремало за наступе. "Целе зиме бисмо вежбали да бисмо лети наступали", каже Јошко Видаковић, који је уз Градску музику имао и значајну каријеру са својих "Нових 5". Свирали су Јосипу Брозу чак пет пута, а уживо их је слушала и британска краљица Елизабета, Вили Брант... О црногорском руководству, каже овај искусни музичар, а целог живота аматер, да и не прича.

После много деценија концерата по градовима некадашње Југославије, са много празника и повода за гостовање, за Градску музику Херцег Новог све се, каже чика Јошко, свело на Празник мимозе и обележавање Дана града, отварање значајних објеката. Градска музика ових дана добила је обновљене просторије на Карачи, на уласку у стари град. У октобру су добили девет нових чланова, а расписан је конкурс за још нових музичара.

Ове године планира се обележавање 120 година рада, ако се нађу спонзори, а рачуна се и на локалну управу јер их општина финансира. Музичари планирају шест дана концерата, са учешћем шест музика из више градова. Чика Јошко се сећа да је за 100. рођендан Градске музике у граду окачио 1700 сијалица.

Градска музика тренутно је без капелника, па старији обучавају млађе. Укупно је 32 музичара, од којих су три девојке, а најмлађи имају по 16 и 17 година.