Нафтни цунами потапа свет

Хрватска нафтна компанија Ина поставила је себи пре две године амбициозан план да буде прва страна компанија која ће на крајњем југозападу Африке пронаћи нафту. Комплексни преговори Ине и Министарства енергетике Намибије успешно су окончани пред крај 2007. године: ових дана на атлантској пучини испред градића Ледерица укотвила се претходница истраживачког тима Ине са задатком да до пролећа 2008. проучи нафтно богатство концесије површине 17.773 квадратна километра у познатом басену Нама. "Од почетка преговора намибијско министарство енергетике задивио је оптимизам хрватске компаније да ће наћи нафту. Брзо су основали локалну канцеларију и запослили Намибијце на самом почетку истраживања, што ниједна друга страна компанија није учинила. Оставили су дубок утисак на нас", изјавио је стални секретар Министарства енергетике Намибије Џозеф Иита приликом потписивања стратешког уговора о концесији са Ином. Од стицања независности 1990. године Намибија је издала тек 18 концесија страним компанијама за истраживање нафте на делу Атлантика познатом по изузетно негостољубивој клими, јаком деловању хладне бенгуела струје, олујним ветровима и тешким маглама које опасно смањују видљивост пловидбе. Светске нафташке компаније (међу њима амерички "Шеврон" и руски "Синтезнефтгас") показивале су властима Намибије интересовање за истраживање нафте "у две одвојене временске етапе". Од 1994. до 2004. године влада у Виндхуку издала је првих девет концесија странцима, а затим је наступио "нафташки вакуум", да би прошле 2007. године чак осам компанија затражило право да испитује има ли црног злата тик уз Намибијску пустињу. Већина страних нафташа посветила се петроистраживањима на атлантском дну, уз саму границу Намибије и Анголе. Ина се одлучила за другу регију огромне државе (825.418 квадратних километара), недалеко од градића баварске архитектуре који су основали немачки копачи дијаманата крајем 19. века.

Нагли притисак страних нафташких компанија на неиспитано приобаље Намибије у 2007. години уопште није случајан.

На светском тржишту црног злата прошле године веома озбиљно се пронео глас да је већина познатих налазишта петролеја диљем Средњег истока – највећег светског изворишта стратешке сировине – почела да се испошћује. Тврдња америчког дневника "Волстрит џорнал" крајем новембра 2007. године да су нафтоносна поља у Саудијској Арабији – највећем светском извознику нафте (око 9,2 милиона барела дневно) – малаксале снаге подстакла је цену црног злата до историјског рекорда од 99,29 долара за барел. Од тог датума до Нове године нафта је краткотрајно "појефтинила" до цене од 88 долара за барел, да би 29. децембра на берзи у Њујорку барел лаке америчке нафте са фебруарским датумом испоруке достигао вредност од 97,92 долара за барел.

"Није питање да ли ће нафта достићи цену од 100 долара за барел, већ колико брзо ће се то десити у 2008. години", упозорио је лондонски "Фајненшел тајмс" 30. децембра.

Неколико група сасвим разнородних фактора утицало је на то да барел покретачке сировине светске индустрије од децембра 2006. године на глобалном тржишту поскупи чак 59 одсто, са тенденцијом да нафта никада више не буде јефтина сировина.

Незајажљиви апетити азијских привредних џинова за нафтом, пре свега Кине и Индије, али и њихови све тешњи односи са нафташким картелом ОПЕК, као и са Ираном, потврдили су лане статус Пекинга и Њу Делхија као купаца петролеја који не питају много за цену.

Напети односи САД и Северне Кореје, Техерана и Вашингтона, сукоб Израела и Хезболаха на југу Либана, оружана интервенција турске војске на северу Ирака, отмице странаца у нафтоносној делти Нигера, убиство пакистанске политичарке Беназир Буто, део су геополитичких узрока историјског скока цене нафте какав – по темпу раста – није забележен од иранске револуције 1979. године.

Година председничких избора у САД и с тим још непозната будућа америчка спољна политика – поготово према Средњем истоку и латиноамеричким произвођачима нафте – допринели су лањском подгревању неизвесности на светском тржишту петролеја.

Истовремено, незапамћени урагани који све чешће тутње Мексичким заливом – у зони где највећи светски потрошач САД – држи своје стратешке резерве црног злата, али и већину рафинерија, изливање танкера на северу Аљаске, загушења у терминалској луци Бостон због тешке магле... спадају у факторе који су својом изненадном силином утицали на лањски раст цене нафте. Стрмоглав пад америчког долара у 2007. години у односу на друге водеће валуте света, спектакуларни крах америчког хипотекарног тржишта и растућа бојазан света да привреда САД полако али неумитно клизи у рецесију и за собом вуче и друге, изазвали су у 2007. години велику забринутост водећих извозника нафте у Персијском заливу и бројних купаца петролеја широм света. Мањак рафинерија, све скупље изнајмљивање танкера и петробушилица, недостатак квалификованих петроинжењера... додатно су лане подстакли слутњу на светском тржишту нафте.

Главна стрепња светских берзи нафте ипак остаје дилема: колико црног злата још има на Земљи?

Тачан одговор на то питање мало ко зна: стручњаци се јавно слажу да наступа време трагања за нафтом на доскора негостољубивим локацијама, уз драстично поскупљење истраживања и најаву нових геополитичких алијанси трагача за црним златом.

Искорак Ине у Намибију је у том контексту стратешки корак у неизвесну будућност.
Тања Вујић

--------------------------------------------------------------------------

Вечна слава због барела

Њујорк – Барел нафте достигао је у среду историјску границу од 100 долара на њујоршкој берзи, уз "малу помоћ" једног независног брокера који је желео да овековечи своје име.

Магична бројка је достигнута трансакцијом која, према верзији која кружи берзом, представља покушај појединца да привуче пажњу на себе, неки би рекли одијум, наводе аналитичари.

Ричард Аренс, који има сопствену фирму, дао је 100.000 долара за 1.000 барела, што представља минималну количину нафте која се може купити на њујоршкој берзи.

Ту количину је одмах потом продао уз губитак од 600 долара. "То је учинио само форме ради, хтео је да буде први на свету који је купио нафту по цени од 100 долара за барел", изјавио је један од аналитичара. "Поклонио је 600 евра да би својим унуцима могао да каже да је први на свету купио нафту за 100 долара по барелу", изјавио је за Би-Би-Си бивши њујоршки брокер Стивен Шорк.
Танјуг