У част прве међународне ауто-трке

У периоду између два светска рата Београд је био домаћин неколико значајних међународних спортских такмичења. Она су имала за циљ, осим спортског карактера, промовисање Београда као европске метрополе и долазак страних туриста. Једно такмичење које је привукло пажњу грађана Југославије, али и читаве Европе, биле су трке аутомобилиста и мотоциклиста одржане 1939. године у Београду.

Овај догађај пропраћен је пригодном серијом од четири поштанске марке, које су пуштене у оптицај 3. септембра, на дан одржавања трка. Марке су одштампане са две ознаке вредности и у филателији се називају марке са доплатним вишком.

Прва вредност означава колико износи поштарина, односно приход поште, а друга означава износ који припада организатору трке. Приликом куповине марака плаћао се збир ове две номинале. Тако је ово издање имало двојаку улогу: промовисање међународног спортског такмичења и прикупљање новчаних средстава за покривање трошкова такмичења.

Трке су биле приређене поводом и у част рођендана краља Петра Другог, иначе редовног члана Аутомобилског клуба Краљевине Југославије, који је био и организатор трке. Према процени репортера и извештача, тркама је присуствовало 75.000 Београђана који су на улицама, прозорима, балконима, крововима, дрвећу и бандерама пет сати посматрали и бодрили највеће светске асове попут Милера, Јанга, Новуларија…

Трке су имале за циљ и да прикажу степен индустријског развоја земаља у којима су аутомобили и мотори произведени.

Колики је значај придаван овој манифестацији показује и жеља организатора да ове трке постану традиционалне па је такмичење добило назив „Прве међународне ауто и мото трке”, како стоји одштампано и на све четири поштанске марке.

Да је жеља организатора била промовисање Београда и као туристичке дестинације показују мотиви. Поред мотора и аутомобила који су учествовали на тркама, приказане су знаменитости града. Ово је уједно наша прва серија на којој су ове две теме спојене и сматра се једним од најлепших издања марака у Краљевини Југославији.

На марки номинале 50 пара плус 50 пара мотив је мотор са приколицом и споменик „Победник” Ивана Мештровића, на марки номинале један динар плус један динар приказан је аутомобил марке „унион” и споменик „Победник” са делом Калемегдана, на марки номинале 1,50 динара плус 1,50 динара приказан је мотоциклиста и део Саборне цркве, док је на марки номинале два плус два динара приказан аутомобил марке „мерцедес” и кула Небојша. На основу ових номинала купац је плаћао двоструку цену од цене поштарине.

Штампано је по 200.000 комада марака од сваке вредности, али их је продато испод половине, по 80.000 комада у просеку, тако да организатор није добио очекивана новчана средства. Један од разлога што није била већа продаја лежи у чињеници да су марке свега пет месеци биле на поштама након чега су повучене и нису могле више да се користе за плаћање поштанских услуга. Остатак је спаљен.

Поред пригодних коверата, филателисти су правили и пригодне карте првог дана, а Министарство пошта издало је и 200 министарских албума.