Никад се не можеш вратити кући

Да ли је тамо негде боље него овде, и зашто увек сматрамо да је на Западу боље живети него у Србији – нека су од питања која покреће играни филм „Тамо и овде” Дарка Лунгулова чија ће београдска премијера бити одржана сутра увече у 21 сат у биоскопу „Колосеј”.

Редитељ Лунгулов је студирао филм у Њујорку где се издржавао возећи комби за селидбе, што је искористио као основно полазиште за непретенциозну, топлу мелодраму, омаж Београду и Њујорку, у којој главне улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић, Јелена Мрђа и Горан Радаковић.

Колико је филм „Тамо и овде” аутобиографски?

Пишући сценарио користио сам лична искуства стечена током живота у Америци, где сам студирао и возио комби у исто време. Тако сам упознавао породице, улазио у њихове станове и судбине. То је било добро полазиште за њујоршку причу о сусрету судбина Србина и Американца. Када сам се после 12 година боравка у Њујорку вратио у Београд, сви су ме дочекали питањем: Зашто си се вратио?

Па, шта Вас је вратило?

Био сам носталгичан. Околности под којима сам отишао нису биле позитивне, јер је те 1991. почињао рат. Нисам се селио на добровољној основи, то је била врста изгнанства. Због тог осећаја првих пет година нисам ни уживао у Њујорку. Размишљао сам стално о Београду, породици и пријатељима. Међутим, када сам се вратио у Београд, открио сам да ми недостаје живот који сам формирао у Њујорку. Тада сам разумео енглеску изреку: Никада се не можеш вратити кући. На срећу, у Београду још увек постоји непосредност и топлина која нас веже и тера да му се враћамо. Београд има и дивљу енергију и неуређеност која је понекад и квалитет, а не само мана.

У филму не инсистирате на сличностима и разликама између Београда и Њујорка?

Нема сличности између Београда и Њујорка, иако сам живећи у Њујорку проналазио делове града који су ме подсећали на Београд. У филму има паралела о иронији судбине и преплитању судбина становника два града, једног који је проћердао живот у Њујорку који сматрамо местом прилика, и Београђанина који се у Њујорку мучи и грца. На њујоршком Трајбека фестивалу, гледаоци су филм прихватили позитивно и освојили смо награду за најбољи филм о Њујорку, што је потврда разумевања. Глумац и оскаровац Едријан Броди, који је био у жирију фестивала, и данас прича о мом филму и хвали га, чак сам сазнао да је своју мајку водио на пројекцију филма.

Зашто сте Дејвида Торнтона изабрали за лик Американца Роберта? Тиме сте, индиректно, добили и његову супругу Синди Лопер.

Сценарио је прочитао Цим Старк, продуцент првих радова Џима Џармуша и препоручио ми је пет карактерних глумаца, међу којима и Ђанкарла Еспозита, глумца из филмова Џима Џармуша и Спајка Лија, и Фишера Стивенса, иначе утицајног продуцента независних филмова. Торнтон ми је деловао као глумац широких могућности, а на мене је оставио утисак још у филму „Грађанска парница” где је играо епизоду оца који сведочи о смрти сина. Са њим сам добио и Синди Лопер, која је одиграла епизоду, снимила песму за филм, а уз њу је филм добио и велики публицитет. Она је у Њујорку икона, има већи статус од звезда, па смо због ње на Трајбека фестивалу ходали по црвеном тепиху.

Филм је до сада освојио више награда на светским фестивалима него на домаћим летњим филмским фештама. Шта Вам то говори?

Тешко је добити награду у Србији, јер је домаћа фестивалска сцена компликована. То кочи нашу кинематографију, као и фондовска расподела средстава за снимање филмова. Када сам се вратио из Јапана, пријатељи су ми говорили кроз шалу да је лако добити награду у Јапану и Америци, а да је у Србији тешко. Добио сам награду за режију у Сопоту, Мирјана Карановић је награђена у Новом Саду и Сопоту, тако да смо задовољни. Желео сам да снимим филм који није локалног карактера, већ да користим локално које је чита глобално.

Иван Аранђеловић

-------------------------------------------------------------

Филм о Мајклу Џексону

Редитељ Лунгулов тренутно ради на филму „Споменик Мајклу Џексону” који ће бити измењен због смрти популарног краља попа.

– Када је преминуо Мајкл Џексон прекинуо сам писање сценарија. Још увек размишљам у ком смеру треба да мењам текст, али ћу задржати ноту црне комедије. Реч је о момку који мали српски град буди из летаргије и учмалости тако што жели да подигне споменик Џексону, па и пласира причу да ће краљ попа одржати концерт у Србији – најављује Лунгулов, чији ће филм „Тамо и овде” ускоро бити приказан на фестивалима у Милану, Хамбургу, Солуну, Кијеву и Гетеборгу.