Nikad se ne možeš vratiti kući

Da li je tamo negde bolje nego ovde, i zašto uvek smatramo da je na Zapadu bolje živeti nego u Srbiji – neka su od pitanja koja pokreće igrani film „Tamo i ovde” Darka Lungulova čija će beogradska premijera biti održana sutra uveče u 21 sat u bioskopu „Kolosej”.

Reditelj Lungulov je studirao film u Njujorku gde se izdržavao vozeći kombi za selidbe, što je iskoristio kao osnovno polazište za nepretencioznu, toplu melodramu, omaž Beogradu i Njujorku, u kojoj glavne uloge tumače Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Jelena Mrđa i Goran Radaković.

Koliko je film „Tamo i ovde” autobiografski?

Pišući scenario koristio sam lična iskustva stečena tokom života u Americi, gde sam studirao i vozio kombi u isto vreme. Tako sam upoznavao porodice, ulazio u njihove stanove i sudbine. To je bilo dobro polazište za njujoršku priču o susretu sudbina Srbina i Amerikanca. Kada sam se posle 12 godina boravka u Njujorku vratio u Beograd, svi su me dočekali pitanjem: Zašto si se vratio?

Pa, šta Vas je vratilo?

Bio sam nostalgičan. Okolnosti pod kojima sam otišao nisu bile pozitivne, jer je te 1991. počinjao rat. Nisam se selio na dobrovoljnoj osnovi, to je bila vrsta izgnanstva. Zbog tog osećaja prvih pet godina nisam ni uživao u Njujorku. Razmišljao sam stalno o Beogradu, porodici i prijateljima. Međutim, kada sam se vratio u Beograd, otkrio sam da mi nedostaje život koji sam formirao u Njujorku. Tada sam razumeo englesku izreku: Nikada se ne možeš vratiti kući. Na sreću, u Beogradu još uvek postoji neposrednost i toplina koja nas veže i tera da mu se vraćamo. Beograd ima i divlju energiju i neuređenost koja je ponekad i kvalitet, a ne samo mana.

U filmu ne insistirate na sličnostima i razlikama između Beograda i Njujorka?

Nema sličnosti između Beograda i Njujorka, iako sam živeći u Njujorku pronalazio delove grada koji su me podsećali na Beograd. U filmu ima paralela o ironiji sudbine i preplitanju sudbina stanovnika dva grada, jednog koji je proćerdao život u Njujorku koji smatramo mestom prilika, i Beograđanina koji se u Njujorku muči i grca. Na njujorškom Trajbeka festivalu, gledaoci su film prihvatili pozitivno i osvojili smo nagradu za najbolji film o Njujorku, što je potvrda razumevanja. Glumac i oskarovac Edrijan Brodi, koji je bio u žiriju festivala, i danas priča o mom filmu i hvali ga, čak sam saznao da je svoju majku vodio na projekciju filma.

Zašto ste Dejvida Torntona izabrali za lik Amerikanca Roberta? Time ste, indirektno, dobili i njegovu suprugu Sindi Loper.

Scenario je pročitao Cim Stark, producent prvih radova Džima Džarmuša i preporučio mi je pet karakternih glumaca, među kojima i Đankarla Espozita, glumca iz filmova Džima Džarmuša i Spajka Lija, i Fišera Stivensa, inače uticajnog producenta nezavisnih filmova. Tornton mi je delovao kao glumac širokih mogućnosti, a na mene je ostavio utisak još u filmu „Građanska parnica” gde je igrao epizodu oca koji svedoči o smrti sina. Sa njim sam dobio i Sindi Loper, koja je odigrala epizodu, snimila pesmu za film, a uz nju je film dobio i veliki publicitet. Ona je u Njujorku ikona, ima veći status od zvezda, pa smo zbog nje na Trajbeka festivalu hodali po crvenom tepihu.

Film je do sada osvojio više nagrada na svetskim festivalima nego na domaćim letnjim filmskim feštama. Šta Vam to govori?

Teško je dobiti nagradu u Srbiji, jer je domaća festivalska scena komplikovana. To koči našu kinematografiju, kao i fondovska raspodela sredstava za snimanje filmova. Kada sam se vratio iz Japana, prijatelji su mi govorili kroz šalu da je lako dobiti nagradu u Japanu i Americi, a da je u Srbiji teško. Dobio sam nagradu za režiju u Sopotu, Mirjana Karanović je nagrađena u Novom Sadu i Sopotu, tako da smo zadovoljni. Želeo sam da snimim film koji nije lokalnog karaktera, već da koristim lokalno koje je čita globalno.

Ivan Aranđelović

-------------------------------------------------------------

Film o Majklu Džeksonu

Reditelj Lungulov trenutno radi na filmu „Spomenik Majklu Džeksonu” koji će biti izmenjen zbog smrti popularnog kralja popa.

– Kada je preminuo Majkl Džekson prekinuo sam pisanje scenarija. Još uvek razmišljam u kom smeru treba da menjam tekst, ali ću zadržati notu crne komedije. Reč je o momku koji mali srpski grad budi iz letargije i učmalosti tako što želi da podigne spomenik Džeksonu, pa i plasira priču da će kralj popa održati koncert u Srbiji – najavljuje Lungulov, čiji će film „Tamo i ovde” uskoro biti prikazan na festivalima u Milanu, Hamburgu, Solunu, Kijevu i Geteborgu.