Западна обала остаје градилиште

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху већ дуже време пажљиво вага како да реши питање изградње нових насеља и кућа на Западној (окупираној) обали и у источном Јерусалиму, а да истовремено задовољи два непомирљива захтева – један са стране, а други код куће.

Запад, а пре свих администрација америчког председника Барака Обаме, у више наврата до сада је опомињала израелску владу да прекине сваку даљу градњу на палестинској територији (под контролом умереног Фатаха) и у најосетљивијем делу светог града, у име мира и наставка мировних процеса, док десница, коалициони партнери и партијске колеге (из премијерове странке Ликуд) врше снажан притисак да Биби не попусти и доврши започети посао и зарад „природног раста” јеврејске популације.

Нетанијаху, који се управо вратио са треће европске турнеје од како је у марту преузео дужност, и током које је настојао да ово деликатно државно питање боље растумачи британском колеги Гордону Брауну, потом најважнијем саговорнику америчком изасланику Џорџу Мичелу, и најзад, немачкој канцеларки Ангели Меркел, још није саопштио на који ће се корак најзад одлучити.

У јавност је, међутим, кроз изјаву неименованог премијеровог сарадника допрла вест, како преноси домаћа штампа, да је човек на челу израелске владе спреман да размисли да „суспендује” сваку нову градњу на Западној обали у наредних неколико месеци, али пре тога ће дати „зелено светло” грађевинарима да отпочну зидање око стотинак нових станова, уз оних 2.500 које су тренутно у различитим фазама изградње.

У томе има подршку, пре свих, министра одбране Ехуда Барака али и осталих чланова кабинета који здушно одобравају да 500 јеврејских породица нађе нови кров над главом (у шест насеља), пише домаћи „Харец”, на Западној обали.

Без обзира на редослед потеза све говори у прилог да се премијер у коначној одлуци не затрчава и да жели да ублажи „ударац” са обе стране. Да умири највећег савезника (САД) и попусти под притиском који врши и Европска унија, али и да иде „уз длаку” и домаћој десници.

О градњи у источном Јерусалиму, међутим, из министарског кабинета, овим поводом, није речено ништа. Још једна потврда премијеровог чврстог става да у вези с тим не жели да се ценка јер Јеврејима као и, уосталом и Арапима, како гласно поручује – нико не сме да оспори да ту живе.

На Западној обали и у источном Јерусалиму, територијама које је Израел војно освојио 1967. године, живи око пола милиона Израелаца у насељима која међународна заједница, подсећају агенције, сматра илегалним.

Нове градње јеврејских настамби само додатно компликују односе два суседа од којих, упркос томе, међународна заједница очекује да што пре седну за преговарачки сто. Скица за предстојећи сусрет америчког председника Барака Обаме са израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом и палестинским председником Махмудом Абасом већ је направљена. Сви су изгледи да ће разговор између њих тројице бити уприличен за време заседања Генералне скупштине УН крајем септембра.

А пре тога, терен за састанак на највишем врху у Њујорку треба, претходно, да припреми изасланик Мичел, који за две недеље долази у Јерусалим.