О злату Карађорђевића одлучује Влада Србије

Злато Карађорђевића у полугама, дијадема краљице Марије, златници, златни прибори за јело и прегршт другог блага које се спаковано у десет врећа налази у трезору Народне банке Србије, о чему је „Политика” писала минулих дана, изазвали су велико интересовање читалаца. Основно што се у тој знатижељи намеће своди се на питање: ко је надлежан за ове драгоцености и шта ће се сада даље дешавати с њима.

„Политика” је сазнала да су благо спаковали чланови комисије 1982. године, коју је оформило тадашње Председништво СФРЈ. После свега што се догодило на овим просторима, после распада државе, правни наследник тог Председништва СФРЈ данас је држава Србија, прецизније Влада Републике Србије.

На питање надлежнима у Влади Србије шта ће предузети тим поводом, најпре је речено да је „Политикина” информација под сумњом (!), односно да то баш није све тако. Веома чудно размишљање с обзиром на то да састав десет врећа знају само они који су их паковали и као такве оставили пломбиране у одаји број 555 трезора НБЈ.

Други одговор из Владе Србије дословце гласи да „Влада није о томе расправљала, али да да ће се вероватно некада наћи на дневном реду”.

Драгомир Ацовић, члан Крунског савета куће Карађорђевића, на питање шта би даље ваљало чинити каже да је на потезу држава Србија.

„Државу не може да не интересује шта има у трезору своје, Народне банке. Она је дужна да отвори те вреће и види шта има унутра и да инвентарише садржај. Да ли ће, када, коме и шта рећи о томе, то је већ друга ствар, да не кажем њена ствар. Али, да је она на потезу, ту нема дилеме”, категоричан је Ацовић.

После отварања садржаја врећа на реду је следеће – да се види по слову закона шта је ту чије. Потом да се утврди да ли је на снази, на пример, „лекс специјалис” – Одлука о конфискацији имовине Карађорђевића из 1947. године којом је одузета имовина краљевској кући.

Онда долази на дневни ред питање шта ће држава чинити даље. Да ли ће, као што је донет тај закон 1947. године, данас уследити исти такав „лекс специјалис”, али – у супротном смеру? Или ће држава сачекати захтев породице да се и о томе расправља поред свих осталих бројних захтева Карађорђевића и народа широм Србије који траже повраћај своје имовине одузете после завршетка Другог светског рата.

Тек после свега, сматра Ацовић, долази на дневни ред питање како ће се бројни чланови породице Карађорђевић договорити око поделе блага које су им оставили њихови преци – краљеви и кнезови.

Најгоре од свега што би могло да се догоди јесте да драгоцености чија је културна, историјска, музејска и свака друга вредност огромна и немерљива остану на бетонској плочи оставе број 555 у трезору Народне банке Србије, иза решетака и катанаца. У недоглед.

Колико год на први поглед деловало компликовано решавати ту ситуацију, она није нерешива. Уз мало труда и воље надлежних из Владе Републике Србије.