Милану Радоњићу шест месеци затвора

Милан Радоњић, бивши начелник београдског центра Државне безбедности (ДБ), осуђен је јуче пред Другим општинским судом на шест месеци затвора, а радник ДБ Стеван Баста на месец дана краћу казну због незаконитог хапшења њиховог колеге Владимира Николића.

Окривљени Веселин Лечић, такође радник ДБ, ослобођен је оптужбе за ово кривично дело, док је Горан Живаљевић ослобођен оптужбе за изнуђивање исказа Николићу.

Изречена пресуда, међутим, вероватно неће бити извршена будући да 1. октобра наступа апсолутна застарелост дела. Догађај описан у оптужници, наиме, десио се на тај дан 1999. године, а јучерашња пресуда, по свему судећи, неће бити правоснажна до тог датума.

Коментаришући изречену казну, адвокат Владан Гајић, бранилац оштећеног Николића, рекао је да је то „пресуда под знацима навода” додавши да је тужилаштво на поступак потрошило седам, а суд три године.

– Стари режим је на власти у правосуђу и лицемерје је одлика српског правосуђа – рекао је Гајић.

Председник судског већа Другог општинског суда Душан Агатоновић казао је да је суд обавезан на суђење у разумном року, али се у јавности створила погрешна слика да је предмет држан у фиоци и одлаган.

– Оптужница је подигнута 2. маја 2006. године, а ступила је на снагу у септембру те године, седам година после догађаја – казао је Агатоновић и додао да је заказано 30 претреса, од којих 20 није одржано због болести окривљених, њихових бранилаца, сведока, оштећеног и лажних дојава о бомбама постављеним у зграду Палате правде.

Агатоновић је навео да је суд одмеравао казне по закону који је важио 1999. године, по којем је запрећена казна за то дело била од три месеца до пет година затвора, као и да је суд имао у виду да су Радоњић и Баста неосуђивани и да су породични људи.

Случај Владимира Николића, сада генералног конзула Србије у Трсту почео је, сада давног 1. октобра 1999. године, када су га киднаповале његове колеге из тајне службе. Истога дана „Студио Б” је објавио информацију да је Николић киднапован и да су то урадила четворица његових колега. У интервјуу датом „Политици” пре годину дана, Николић је описао детаље које су пропратиле његову отмицу.

– Два дана после мог киднаповања догодила се „Ибарска магистрала”. Људи из службе планирали су атентат на Вука Драшковића, па су мислили да ја, пошто сам се после отказа у ДБ запослио у Дирекцији за грађевинско земљиште на чијем се челу налазио рођени брат Данице Драшковић, могу да им пореметим планове.

Све време су од мене покушавали да извуку информацију какву сам то тајну одао СПО-у, па сам заузврат добио посао у дирекцији. Пуштали су ми траку из које су закључили да сам, наводно, човек СПО-а – рекао је тада Николић.

Објашњавајући о каквој се траци раде, Николић је казао да су му пустили разговор између Вука Драшковића и Огњена Прибићевића и да му се чинило да је чуо само један део снимка. На снимку се, како је тада рекао Николић, чуло како Драшковић каже: „А, друга ствар је…. они су ухапсили нашег човека”.

Николић је због одавања службене тајне осуђен на годину дана затвора. Пошто је изашао на слободу, поднео је кривичну пријаву против људи из службе одговорних за његову отмицу. Предмет је касније, по службеној дужности, узео да гони тужилац.

Захтев за спровођење истраге против Радоњића (тадашњи начелник београдског центра ДБ-а), Лечића (тадашњи заменик Радоњића) и Басте (запосленог у центру) поднет је 2001. године, а против Живаљевића (бивши заменик директора БИА) три године касније. Истражни поступак је окончан 2006. године после чега је убрзо почело и суђење.

Првооптужени Радоњић, тврдио је на суђењу да је Николић „ухапшен због заштите службе и државе и даљег оперативног рада”. Износећи одбрану, овај окривљени је рекао да приликом хапшења у питању „није била никаква завера”.

Додао је и да му „није јасно због чега Лечић, Баста и Живаљевић седе на оптуженичкој клупи”, објаснивши да су они само радили свој посао и извршавали налоге”.

Лечић је потврдио да је потписао спорна решења, указавши да је то урадио тек пошто је добио налог телефоном од Радоњића. Баста је, такође, потврдио да је потписао решење о задржавању 24 сата, док је изнуду исказа негирао.