Фу­то­шки ку­пус пред вра­ти­ма Европске уније

Фу­тог – Ко ни­је про­бао „фу­то­шки ку­пус“, ка­жу ов­де, још има шан­су, јер ће га мо­жда већ до­го­ди­не, ако се про­из­вод­ња не по­ве­ћа, ви­ше би­ти на стра­ним тр­пе­за­ма не­го у Ср­би­ји. Ин­те­ре­со­ва­ње стра­на­ца за овај срп­ски бренд (ре­ги­стро­ван не­дав­но у За­во­ду за ин­те­лек­ту­ал­ну сво­ји­ну под ред­ним бро­јем 50) све је ве­ће, а у Фу­то­гу не мо­гу увек да удо­во­ље свим по­тре­ба­ма.

Осим на до­ма­ћем тр­жи­шту, тра­жен је у Фран­цу­ској, Ру­му­ни­ји, Швед­ској, Аустри­ји, Не­мач­кој, Ру­си­ји, а сти­гле су и пр­ве на­руџ­би­не из САД, Ка­на­де и Аустра­ли­је. Ме­ше­та­ри­ма то ни­је про­ма­кло.

На европ­ском тр­жи­шту по­ја­вио се ла­жни „фу­то­шки ку­пус“, а ис­по­ру­чу­је се из по­је­ди­них ме­ста Хр­ват­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, нај­ви­ше из око­ли­не Ва­ра­жди­на. На тај фал­си­фи­кат су већ упо­зо­ре­ни стра­ни куп­ци, ма­да су не­ки и са­ми пре­по­зна­ли пре­ва­ру.

– Сор­ту смо, у са­рад­њи са но­во­сад­ским Ин­сти­ту­том за пре­храм­бе­не тех­но­ло­ги­је и Ин­сти­ту­том за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство за­шти­ти­ли као срп­ски бренд, али у ино­стран­ству смо за са­да не­моћ­ни – ка­же за „По­ли­ти­ку“ Осто­ја Но­ва­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не Удру­же­ња „Фу­то­шки ку­пус“. – За­то га мо­ра­мо за­шти­ти­ти као бренд и у Европ­ској уни­ји.

Већ ра­ди­мо на то­ме, на осно­ву Ли­са­бон­ске де­кла­ра­ци­је из 2006. го­ди­не, пре­ма ко­јој и по­љо­при­вред­ни про­из­во­ди из зе­ма­ља ко­је ни­су чла­ни­це ЕУ мо­гу би­ти ре­ги­стро­ва­ни и за­шти­ће­ни у Европ­ској уни­ји ако има­ју ка­рак­те­ри­сти­ке вр­хун­ског и тра­ди­ци­о­нал­ног про­из­во­да. Оп­ти­ми­сти смо и оче­ку­је­мо да се то де­си што пре.

Пред­сед­ник Удру­же­ња Го­ран Пу­а­ча, ди­пло­ми­ра­ни ин­же­њер тех­но­ло­ги­је, упо­зо­ра­ва, ме­ђу­тим, да се не­до­вољ­но пра­ви раз­ли­ка из­ме­ђу сор­те „фу­то­шки ку­пус“ и хи­бри­да ку­пу­са ко­је исто­вре­ме­но уз­га­ја­ју Фу­то­жа­ни, и то на мно­го ве­ћим по­вр­ши­на­ма.

Аду­ти хи­бри­да ни­су ни слич­ни аутен­тич­ној сор­ти. Њи­хов ква­ли­тет је, ука­зу­је наш са­го­вор­ник, не­у­по­ре­див, као не­бо и зе­мља.

Али, мно­ги Фу­то­жа­ни су се при­кло­ни­ли еко­ном­ској ло­ги­ци, јер док се са јед­ног хек­та­ра „фу­то­шког ку­пу­са“ убе­ре од 2,5 до три то­не по хек­та­ру, при­но­си хи­бри­да су дво­стру­ко ве­ћи. Ква­ли­тет у тр­ци са кван­ти­те­том код не­у­пу­ће­них гу­би бит­ку.

Због ве­ћих при­но­са, це­не хи­бри­да су, на­рав­но, ни­же, а куп­ци на до­ма­ћем тр­жи­шту че­сто и не зна­ју да пра­ве раз­ли­ку из­ме­ђу „фу­то­шког ку­пу­са“ и оста­лог ко­ји се про­из­во­ди у Фу­то­гу. Ку­пу­ју онај јев­ти­ни­ји. Ина­че, све до пре три де­це­ни­је Фу­то­жа­ни су уз­га­ја­ли ис­кљу­чи­во аутен­тич­ну сор­ту, а он­да су сти­гли хи­бри­ди и ве­ћа мо­гућ­ност за­ра­де...

Ов­де је ове го­ди­не ку­пус за­са­ђен на око 700 хек­та­ра, а од то­га „фу­то­шким ку­пу­сом“ све­га 200 хек­та­ра. Зе­мљо­рад­нич­ку за­дру­гу „По­ду­на­вље“, ко­ја је по­след­њих го­ди­на спа­ла на ни­ске гра­не, пре­у­зе­ла је од ове го­ди­не у за­куп ов­да­шња углед­на по­ро­ди­ца Ћу­лум, а но­ве га­зде по­др­жа­ва и Удру­же­ње „Фу­то­шки ку­пус“.

Ра­де Ћу­лум, глав­ни опе­ра­ти­вац у за­дру­зи, ка­же да не­ће из­не­ве­ри­ти, већ уна­пре­ди­ти тра­ди­ци­ју „фу­то­шког ку­пу­са“. За­то су и мо­дер­ни­зо­ва­ни пре­рад­ни ка­па­ци­те­ти, а оче­ку­је се са­рад­ња са још ве­ћим бро­јем ко­о­пе­ра­на­та. Нај­ве­ће ко­ли­чи­не ку­пу­са на­ме­ње­не су ки­се­ље­њу.

У Фу­то­гу ве­ру­ју да се ни­ка­да ви­ше не­ће по­но­ви­ти про­шла је­сен, ка­да су про­из­во­ђа­чи због нео­р­га­ни­зо­ва­ног пла­сма­на мо­ра­ли да за­о­ра­ва­ју њи­ве под ку­пу­сом. Ни­је им се ис­пла­ти­ло да га про­да­ју тр­гов­ци­ма, ко­ји су ма­сов­но сти­за­ли шле­пе­ри­ма, за све­га три ди­на­ра по ки­ло­гра­му.

До­тле, са­мо не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра да­ље, на но­во­сад­ским пи­ја­ца­ма пре­про­дав­ци су га ну­ди­ли по се­дам-осам пу­та ви­шој це­ни! Чак ни у са­мом Фу­то­гу про­из­во­ђа­чи ни­су мо­гли да га про­да­ју на ма­ло, јер ни­је би­ло уре­ђе­не ло­ка­ци­је, па их је ка­жња­ва­ла ин­спек­ци­ја.

– Е, та бру­ка се ви­ше не­ће по­но­ви­ти – ка­же Осто­ја Но­ва­ко­вић. – Ове је­се­ни ће­мо у Фу­то­гу ор­га­ни­зо­ва­ти три про­дај­на пунк­та, а два­де­се­так нај­бо­љих про­из­во­ђа­ча до­би­ће та­ко­зва­не ко­ри­снич­ке озна­ке за­шти­ће­ног ге­о­граф­ског по­ре­кла.

То зна­чи да ће ну­ди­ти ис­кљу­чи­во „фу­то­шки ку­пус“, про­из­ве­ден по стро­гим стан­дар­ди­ма, од ра­са­ђи­ва­ња до са­ме бер­бе. При­во­де се кра­ју при­пре­ме за по­че­так ово­го­ди­шње бер­бе ко­ја пред­сто­ји за де­се­так да­на.

Осим Фу­то­га, за­шти­ће­на зо­на ге­о­граф­ског по­ре­кла „фу­то­шког ку­пу­са“ про­сти­ре се и на под­руч­ју обли­жњих на­се­ља Бе­геч и Ве­тер­ник, тач­ни­је на око 5.000 хек­та­ра. Ове је­се­ни про­из­во­ђа­чи ће се оку­пи­ти по­чет­ком но­вем­бра на ју­би­лар­ној де­се­тој „Ку­пу­си­ја­ди“, где ће при­ка­за­ти сво­је ре­зул­та­те у уз­га­ја­њу ку­пу­са, али и ку­ли­нар­ске ве­шти­не.

Про­из­во­ђа­чи „фу­то­шког ку­пу­са“ и мај­сто­ри у спра­вља­њу сар­ме по­ста­ли су про­шле го­ди­не зва­нич­ни Ги­ни­со­ви свет­ски ре­кор­де­ри по ко­ли­чи­ни ску­ва­них сар­ми у јед­ној по­су­ди. На лањ­ској „Ку­пу­си­ја­ди“ за­ви­је­но је 6.556 сар­ми (925,4 ки­ло­гра­ма).

Ор­га­ни­за­то­ри на­ја­вљу­ју да ће свој свет­ски ре­корд по­бољ­ша­ти већ на ово­го­ди­шњој „Ку­пу­си­ја­ди“, ка­ко би прак­тич­но по­стао нео­бо­рив.

Сла­во­љуб Жив­ко­вић