Под окриљем Унмика крше се принципи УН

Њујорк – На Косову и Метохији се под окриљем Унмика крше темељни принципи на којима почива Организација уједињених нација, упозорила је Влада Србије у одговору на најновије извештаје генералног секретара УН Бан Ки Муна и његовог представника на Космету Јоахима Рикера, које ће Савет безбедности разматрати 16. јануара.
Документ под називом "Коментари на извештај генералног секретара УН о раду привремене администрације на Косову у периоду од 1. септембра до 30. новембра 2007." министар спољних послова Србије Вук Јеремић доставиће чланицама Савета безбедности, уз анекс који представља детаљан коментар Рикеровог извештаја.

У документу, у који је агенција Танјуг имала увид, Влада Србије указује на то да се многи процеси у покрајини, укључујући преношење надлежности са Унмика на привремене институције, као и припреме за слање мисије ЕУ, обављају према Ахтисаријевом плану као да је тај план био размотрен и усвојен у Савету безбедности.

Влада Србије указала је у овом документу на то да су се у склопу преговора Београда и Приштине уз посредовање међународне преговарачке тројке о будућем статусу Косова и Метохије српска и албанска страна за 120 дана директно среле само четири пута и разговарале, укупно, свега 13 сати.

Српска страна је током преговора предложила модел функционалне суштинске аутономије, у складу са захтевом Приштине да "Београд не управља Косовом", принципима Контакт групе о будућем статусу Косова и Метохије, одредбама међународног права – Повеља УН, Завршни акт из Хелсинкија, Устав Републике Србије и Заједнички документ Унмик – СРЈ/Република Србија.

Београд подсећа на то да је заједничким документом потврђен став о будућем статусу Косова и Метохије утврђен Резолуцијом 1244, као и на то да он не може бити промењен било којом акцијом коју предузимају привремене институције самоуправе.

У Коментарима се у више тачака подсећа на чињеницу да албанска страна није размотрила предлог Београда јер се ослањала на обећања која су највиши представници САД и ЕУ дали независности Косова када су подржавали "надгледану независност", односно "План Ахтисари". "Тројка није одбила план о сецесији који је понудила албанска страна у форми међудржавног уговора, иако је он у супротности с Резолуцијом 1244", наведено је у документу Владе Србије. "Предлог суштинске аутономије за решење статуса КиМ који је понудила Србија јесте пружена рука помирења албанској националној мањини на Косову и Метохији. Република Србија се не може сагласити са захтевом за сецесију било које од својих двадесет и седам националних мањина које живе у Србији", указано је у Коментарима.

Расељени се не враћају

Такође је наведено да би "демократска Србија требало да буде добар кров за све своје становнике, будући да је демократска Србија признат и добар партнер у међународним односима, који је, по оцени ЕУ, способан и за виши облик међусобног партнерства и интеграције", наводи се у Коментарима.

У тачки која се односи на изборе у покрајини, 17. новембра, Влада Србије указује на то да је њихово одржавање за време преговора имало негативан утицај на ток и резултат тог процеса.

Избори су, уз то, одржани упркос чињеници да за то нису били обезбеђени неопходни предуслови, пре свега зато што "припадници српске и других етничких дискриминисаних заједница још увек не уживају основна људска права на живот, слободу кретања, на својину и слободу говора и живе у атмосфери сталне угрожености и терора ниског интензитета".

Поред тога, процес повратка интерно расељених лица (225.000) једва да је и почео, нису отклоњене последице масовног насиља извршеног над становништвом српске и других етничких дискриминисаних заједница марта 2004. године и над вековним светињама српског народа, нису остварени стандарди које је поставио Унмик.

Београд такође указује да је преношење власти на привремене косовске институције Унмик спроводио у складу са "Планом Ахтисари" као да је овај план био размотрен и усвојен у СБ УН и као да преговори о статусу Косова и Метохије нису били у току. "Лидери привремених институција самоуправе, носиоци сепаратизма у покрајини, понављали су непрестано, неометани од Унмикове администрације, да ће 10. децембра једнострано прогласити независност Косова и Метохије. Лидери САД, укључујући и самог председника Буша, давали су у више наврата подршку независности као једином решењу, мада су преговори о статусу били у току; лидери ЕУ чинили су исто, дајући изјаве да подржавају ′План Ахтисари′ који предвиђа ′надгледану независност′, иако тај план није усвојен у СБ УН и мада је представник ЕУ био модератор преговора о статусу Косова и Метохије који су били у току", каже се у реаговању на извештај Бана.

Такође је указано на то да је ЕУ интензивирала припреме за цивилну мисију на Косову и Метохији по "Плану Ахтисари" као да су преговори о статусу Косова и Метохије били завршени и као да је тај план већ усвојен у СБ УН. "ЕУ је расписала чак и конкурс за ангажовање локалне радне снаге за рад у својој мисији на Косову и Метохији, мада су преговори о статусу Косова и Метохије с представником ЕУ као главним модератором били у току", истиче се у сажетом коментару.

Београд је истакао да је Унмик допустио да се међу кандидатима на изборима на Космету нађу лица оптужена пред Хашким трибуналом за злочине против српске и других етничких дискриминисаних заједница на Косову и Метохији, као и лица која су узурпирала имовину српске и других дискриминисаних етничких заједница. "Унмик није реаговао на доказе које му је о наведеном доставила Влада Србије", те власти Србије нису могле да позову српско становништво у покрајини да изађе на те изборе.

Питање за Савет безбедности

Остаје питање за СБ УН, наводи се у реаговању Београда, да ли је Унмик допустивши ове изборе допринео стабилности, безбедности и помирењу на Косову и Метохији.

Власти у Србији се не слажу са оценом из досадашњих редовних извештаја генералног секретара УН о стању на Косову, у којима је истицано да се пренос надлежности са Унмика на привремене институције врши у складу са Резолуцијом 1244.

Влада Србије, напротив, сматра да се тај процес практично спроводи у складу са ′Планом Ахтисари′, који није ни разматран, ни усвојен у СБ УН, и без икаквих консултација са властима у Београду (обавезе по Заједничком документу Унмик – СРЈ/Србија).

У Коментарима се указује и да је на сајту Унмика 12. децембра 2007. објављено да је надлежност за повратак пренета на Привремене институције самоуправе, иако је према Резолуцији 1244 посебно издвојена надлежност Унмика за повратак и разоружање. "Те чињенице нема у овом извештају генералног секретара УН. Овим чином Унмик је прекршио одредбе Резолуције 1244 СБ УН и са себе скинуо одговорност за поштовање људских права на Косову и Метохији у изузетно деликатном политичком и безбедносном тренутку за покрајину, Србију и регион."

У документу је поновљено да се у Србији налази 207.000 интерно расељених лица која су и после осам година без изгледа на повратак у своје домове на Косову и Метохији. Подсећања ради, Влада је навела да се под Унмиковом администрацијом у 1999. години за само неколико недеља вратило око 600.000 припадника албанске заједнице на Косово и Метохију.

У извештају Бан Ки Муна је наведено да у периоду од првог септембра до 30. новембра 2007. године није било пријављених инцидената и да је безбедносна ситуација побољшана. "Указујемо на то да је од доласка Унмика и Кфора на Косово и Метохију 1999. до јануара 2007. године на Србе и припаднике других етничких дискриминисаних заједница извршено укупно 7.108 етнички мотивисаних напада, да је убијен 581 Србин и 104 других националности, отет 861 Србин и 230 других и тешко рањено 960, уништено 17.736 кућа, опљачкано 18.557 кућа, узурпирано 27.000 станова и кућа", истиче се у реаговању Београда.

Оскрнављено је, додаје се, 119 православних цркава и манастира, 122 српска гробља и 24 споменика културе. "Уз све то, у марту 2004. за само два дана организованог насиља 3.870 лица је прогнано, осам Срба је убијено и 143 рањено, шест градова и девет села је етнички очишћено, 935 кућа и јавних објеката је уништено, разрушена су три гробља, спаљено 35 цркава и манастира (од којих су 18 регистровани као споменици од посебног културног значаја, а један је на листи светске културне баштине Унеска)."

У извештају се подвлачи да је само 30 особа до сада осуђено за све ове злочине извршене под Унмиковом администрацијом. Уз коментар извештаја генералног секретара УН, Влада Србије је чланицама СБ УН доставила и детаљан коментар најновијег извештаја шефа Унмика Јоахима Рикера о примени свих девет међународних стандарда на Косову. Тај документ је написан на 27 страна, а чињенично указује на све пропусте Унмика и привремених косовских институција у спровођењу стандарда у областима функционисања демократских институција, владавине права, слободе кретања, одрживог повратка, привреде, имовинских права, српске културне баштине, дијалога и Косовског заштитног корпуса.