Прислушкивање као државна тајна

Последње дане 2007. године, између осталог, обележила је вест од пре неколико година – покренута је истрага против Душана Михајловића, бившег министра полиције, и Горана Петровића, некадашњег начелника Ресора државне безбедности (РДБ), због прислушкивања новинара Вука Цвијића и адвоката Томе Филе. Истрага је покренута на основу кривичне пријаве коју је поднела Безбедносно-информативна агенција (БИА) још 2005. године. Пријава против Михајловића и Петровића садржи правну квалификацију: "злоупотреба службеног положаја". Зашто је истрага тужилаштва покренута тек две године после подношења кривичне пријаве, за сада није познато, јер је на цео случај стављена ознака државне и службене тајне.

Јавност је први пут сазнала да је Вук Цвијић прислушкиван када је октобра 2004. у редакцију листа "Данас", у којој је овај новинар тада радио, стигло анонимно писмо, које је заправо било извештај РДБ-а о "мерама против" Цвијића. Испоставило се да је "обрађиван" у склопу оперативне акције "Шумадија" под шифром "Цер", при чему су "на слушању" била два његова телефона - фиксни и мобилни. Дан након што је лист "Данас" објавио ову информацију, редакцији се јавио Раде Булатовић, директор БИА, који је потврдио аутентичност документа.

Неколико месеци касније, адвокат Тома Фила изјавио је да има записник о својим телефонским разговорима које је прислушкивао ДБ. Затим је Адвокатска комора Србије од Врховног суда Србије тражила одговор на питање да ли је било прислушкивања адвоката. Врховни суд је тада одговорио да ниједан адвокат није прислушкиван по одобрењу тог суда, на основу чега је утврђено да је Фила незаконито прислушкиван.

Акција прислушкивања Филе носила је оперативни назив "Кактус", под шифром "Фики".

Вук Цвијић очигледно је био "безбедносно интересантан" тајној полицији због серије текстова у дневнику "Данас" из прве половине 2001. године, у којима је откривао дотад непознате детаље из истраге убиства на Ибарској магистрали. С друге стране, адвокат Тома Фила у време опсервације био је у готово свакодневним контактима са Слободаном Милошевићем.

Новинар Вук Цвијић рекао је јуче да није упознат са детаљима истраге, због, како смо већ рекли, стављања ознаке државне и службене тајне на цео предмет. Цвијић каже да је највероватније био прислушкиван у време истраге о погибији четворице високих функционера Српског покрета обнове (СПО) у исценираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали.

- Мислим да је од утврђивања појединачне одговорности, битније да се цела тајна служба реформише, како се тако нешто никада не би поновило. Последице прислушкивања у ранијим временима имале су много озбиљније последице, као што је случај на Ибарској магистрали и убиство Славка Ћурувије. Нажалост, до данас правда у тим злочинима није задовољена - казао је Цвијић.

Током јучерашњег дана, покушали смо да ступимо у контакт са Душаном Михајловићем, бившим министром полиције, али он није одговорио на наше позиве.

Горан Петровић, бивши начелник РДБ, није желео јуче да коментарише овај случај. Он је само подсетио да је кривична пријава поднета пре две године, и да су до сада трајале предистражне радње, након чега је тужилаштво покренуло истрагу. Петровић овај поступак оцењује реваншизмом Радета Булатовића, директора БИА, који је, по Петровићевој оцени, покушао да му "намести" одговорност за убиство Момира Гавриловића, бившег припадника РДБ-а. Међутим, како каже Петровић, када је Булатовић видео да "не може ништа да ми нађе", наредио је да се напише кривична пријава због прислушкивања.

Интересантно је, међутим, то да је прва Петровићева реакција, када је чуо зашто га зовемо, била та да каже да не зна ко су Цвијић и Фила. То је занимљиво пре свега због тога што је Петровић својевремено у интервјуу у недељнику НИН изнео низ непримерених оптужби на Цвијићев рачун које би лако могле да се подведу и под кривично дело клевете. Међутим, Цвијић није желео да тужи Петровића, јер, како сам каже, није хтео да тражи сатисфакцију преко суда. Он каже да су му довољну сатисфакцију пружила новинарска удружења која су оштро осудила тај Петровићев иступ. Петровић је, иначе, тада демантовао да је оклеветао Цвијића, али је НИН убрзо саопштио да има траку са снимљеним разговором, након чега се бивши начелник РДБ-а није оглашавао по том питању.

Случај прислушкивања новинара Цвијића и адвоката Филе могао би да буде први судски процес због незаконитог прислушкивања. Тако би се пред судом нашле оперативне акције РДБ-а под називом "Шумадија" и "Кактус", у оквиру којих је, према званично непотврђеним подацима, прислушкивано још неколико адвоката, новинара и других људи из сфере јавног живота. Недавно је до нашег листа стигла и информација да су у том периоду људи нелегално прислушкивани, под објашњењем да је реч о криминалцима. Уз објашњење да се тражи дозвола за прислушкивање "НН лица из криминогене средине", наведени су бројеви које су користили многи новинари и адвокати. Међутим, за сада није познато зашто се многи случајеви прислушкивања из акција "Шумадија" и "Кактус" нису нашли у кривичним пријавама против оних који су наредили и спроводили све то.

Занимљиво је да је у истом периоду, када су вођене акције "Шумадија" и "Кактус" (реч је о 2001. и 2002. години), РДБ спроводио и операцију прислушкивања под називом "Мачва". У тој операцији, РДБ-у су највише били "безбедносно интересантни" бивши и у то време актуелни припадници јавне и тајне полицијске службе. Међу њима је било и познатих имена са криминалном прошлошћу, од којих данас већина није у животу. Поједини медији су на основу достављених тајних података о операцији "Мачва" објавили да је тада прислушкиван Горан Радосављевић Гури, тадашњи командант Жандармерије, затим бивши други човек СДБ-а Франко Симатовић Френки, његов наследник на истој позицији Никола Ћурчић, бивши директор Царине Михаљ Кертес, бивши начелник Ресора јавне безбедности, генерал Властимир - Рођа Ђорђевић, као и његов бивши помоћник, генерал Обрад Стевановић.