Доминација па имитација

Епски двобој Новака Ђоковића и Чеха Радека Штјепанека на Међународном првенству САД претпрошле године трајао је четири часа и 41 минут, али је играно, што се каже, по дану. Таква беспоштедна борба није виђена у њиховом овогодишњем сусрету. Да, рецимо, јесте, тај последњи меч програма би био завршен нешто пре 9 часова ујутру по нашем времену, односно у рану зору у Њујорку. Овако, завршило се с првим петловима код нас, а на лицу места нашем асу је требало само 106 минута за сигурну победу против најбољег чешког тенисера (16. место) која га је одвела у четврфинале – 6:1, 6:4, 6:4.

– Увек сам себи постављао високе циљеве. Некима је то изгледало нереално, али сам се, вођен тим циљевима, мотивисао да играм најбоље што могу. И тако у целој досадашњој каријери. Побеђивао сам све врхунске тенисере и чврсто сам уверен у своју класу. Ако будем играо као против Штјепанека, убеђен сам да могу свакога да добијем – уверава Ђоковић. – Настојао сам да од самог почетка држим контролу над мечом, да играм силовито и агресивно и да будем максимално концентрисан. У првом сету сам све одрадио како треба, посебно тактички. Био сам брз. Одлично сам се кретао и тако покривао сваки део поља. Штјепанек има одличан сервис, али је мој пријем био добар и непрестано сам из прве вршио притисак на њега, што је пољуљало његову сигурност.

Било је прекјуче и много занимљивијих окршаја на „Флашинг Медоузу”. Око 10.000 посматрача Ђоковићевог и Штјепанековог дуела на главном стадиону „Артур Еш”, највећем тениском објекту на свету, видело је сјајну игру наше узданице којој је све полазило за руком и слаб отпор неугодног Чеха. Узбуђења су изостала, али су се гледаоци разишли задовољни. Завеса је пала тек после изненадног мегдана Ђоковића и прослављеног америчког тенисера Џона Мекинроа.

Наш играч, доказани шоумен, као да је осетио прилику за измирење с домаћом публиком која га је прошле године узела на зуб. На то ју је непосредно био подстакао најбољи амерички тенисер Енди Родик, а посредно Шпанац Томи Робредо који је оптужио Ђоковића после пораза против њега у осмини финала да симулира да је повређен на мечу како би испословао интервенцију лекара за предах. Родик се накалемио на Робредову озлојеђеност тако што је изјавио да наш тенисер, устреба ли, може да одглуми да болује и од сарса. Наизуст је набројао и друге болести, а све то уочи четвртфиналног дуела с Ђоковићем који му је мило за драго вратио победом. Несугласице између њих двојице су убрзо изглађене пријатељски.

Чим је послао Штјепанека у свлачионицу, наш тенисер се извинио гледаоцима што је меч кратко трајао, а да јој не би остао дужан, „купио” ју је имитирањем. Кривац што је Ђоковић после дугог „интермеца” поново испољио свој већ чувени дар који су тениски поклоници примили с општим одушевљењем јесте познати аустралијски тренер Дарен Кејхил. Он као коментатор америчке телевизије И-Ес-Пи-Ен узима на главном игралишту интервјуе од победника непосредно после меча. Нашег тенисера је питао шта мисли о Мекинроу који раније, док су Ђоковићу као младом лаву светског тениса ницали оштри зуби, није крио велике симпатије за њега. И ту му је Аустралијанац „подигао лопту”.

Ђоковић је замолио легенду да сиђе на терен и овај је то са задовољством прихватио. Иако позван, бивши амерички тенисер Тод Мартин, нови члан Ђоковићевог стручног тима, није им се придружио.

Наш тенисер је чинио све да би верно представио Мекинроов непоновљиви темперамент: бунио се, мрмљао себи у браду, викао на децу која скупљају лоптице, али се и трудио да сервира и игра левом руком. Мекинро му није остао дужан. Тапкао је лоптицу пре сервиса неколико десетина пута. Рекети, ипак, нису ломљени о бетон.

Пре две године Ђоковић се домогао финала у којем је показао зубе Швајцарцу Рожу Федереру. Са имитацијама за душу милиона кренуо је баш на том турниру, после победе у четвртфиналу против Шпанца Карлоса Моје, а на репертоару су били Рускиња Марија Шарапова, Шпанац Рафаел Надал, Родик…

Народу годи када је Ђоковић имитатор, али су наше жеље да буде и император. Његов поход се наставља вечерас против Шпанца Фернанда Вердаска (десети на светској листи) који је победом против Џона Изнера (55) с 4:6, 6:4, 6:4, 6:4 учинио да домаћин први пут у такозваној ери професионализма (од 1968) нема тенисера међу осам најбољих.

– Сада се састајем с Вердаском који ове године игра боље него икада. Изузетно је напредовао. Верује у себе. Неће бити лако, али сматрам да могу да га победим. Покушаће да ме „шета” по терену и да на тај начин освоји много поена. Играћу због тога што ближе основној линији да му не бих пружио шансу да ради шта пожели. Морам непрестано да делујем нападачки. Очекујем победу – казао је Ђоковић коме су припала три последња дуела, а један и ове године, на шљаци у Монте Карлу.

Ако уђе у полуфинале, играће с успешнијим из меча Федерера и Швеђанина Робина Содерлинга (12) који су се састали и у финалу „Ролан Гароса” када је Швајцарац најзад освојио и ту титулу. Федерер је лако изашао на крај са Шпанцем Томијем Робредом (15) са 7:5, 6:2, 6:2, а Содерлингу је Рус Николај Давиденко (8) предао меч због повреде одмах после трећег гема.

-------------------------------------------------------------

Без Ђоковића против Узбекистана

Наш најбољи тенисер Новак Ђоковић неће играти против Узбекистана у Београдској арени (18-20. септембар) у борби за останак у Светској групи Дејвисовог купа. Селектор Богдан Обрадовић се одлучио да позове Виктора Троицког, Јанка Типсаревића, Ненада Зимоњића и Илију Бозољца, а резерва је Душан Вемић. Ђоковићев изостанак се правда тако што смо у предстојећем дуелу потпуни фаворити. Жреб је 17. септембра, а најкасније час уочи извлачења парова селектори имају право да изврше по две измене.

Петар Лебед доводи Дениса Истомина, Фарука Дустова, Мурада Инојатова и Вају Узакова. Једина нада гостију је Истомин (108. на светској листи) који је у Њујорку играо први пут, а догурао је до трећег кола што му је најдаљи домет на турнирима за грен-слем.