Dominacija pa imitacija

Epski dvoboj Novaka Đokovića i Čeha Radeka Štjepaneka na Međunarodnom prvenstvu SAD pretprošle godine trajao je četiri časa i 41 minut, ali je igrano, što se kaže, po danu. Takva bespoštedna borba nije viđena u njihovom ovogodišnjem susretu. Da, recimo, jeste, taj poslednji meč programa bi bio završen nešto pre 9 časova ujutru po našem vremenu, odnosno u ranu zoru u Njujorku. Ovako, završilo se s prvim petlovima kod nas, a na licu mesta našem asu je trebalo samo 106 minuta za sigurnu pobedu protiv najboljeg češkog tenisera (16. mesto) koja ga je odvela u četvrfinale – 6:1, 6:4, 6:4.

– Uvek sam sebi postavljao visoke ciljeve. Nekima je to izgledalo nerealno, ali sam se, vođen tim ciljevima, motivisao da igram najbolje što mogu. I tako u celoj dosadašnjoj karijeri. Pobeđivao sam sve vrhunske tenisere i čvrsto sam uveren u svoju klasu. Ako budem igrao kao protiv Štjepaneka, ubeđen sam da mogu svakoga da dobijem – uverava Đoković. – Nastojao sam da od samog početka držim kontrolu nad mečom, da igram silovito i agresivno i da budem maksimalno koncentrisan. U prvom setu sam sve odradio kako treba, posebno taktički. Bio sam brz. Odlično sam se kretao i tako pokrivao svaki deo polja. Štjepanek ima odličan servis, ali je moj prijem bio dobar i neprestano sam iz prve vršio pritisak na njega, što je poljuljalo njegovu sigurnost.

Bilo je prekjuče i mnogo zanimljivijih okršaja na „Flašing Medouzu”. Oko 10.000 posmatrača Đokovićevog i Štjepanekovog duela na glavnom stadionu „Artur Eš”, najvećem teniskom objektu na svetu, videlo je sjajnu igru naše uzdanice kojoj je sve polazilo za rukom i slab otpor neugodnog Čeha. Uzbuđenja su izostala, ali su se gledaoci razišli zadovoljni. Zavesa je pala tek posle iznenadnog megdana Đokovića i proslavljenog američkog tenisera Džona Mekinroa.

Naš igrač, dokazani šoumen, kao da je osetio priliku za izmirenje s domaćom publikom koja ga je prošle godine uzela na zub. Na to ju je neposredno bio podstakao najbolji američki teniser Endi Rodik, a posredno Španac Tomi Robredo koji je optužio Đokovića posle poraza protiv njega u osmini finala da simulira da je povređen na meču kako bi isposlovao intervenciju lekara za predah. Rodik se nakalemio na Robredovu ozlojeđenost tako što je izjavio da naš teniser, ustreba li, može da odglumi da boluje i od sarsa. Naizust je nabrojao i druge bolesti, a sve to uoči četvrtfinalnog duela s Đokovićem koji mu je milo za drago vratio pobedom. Nesuglasice između njih dvojice su ubrzo izglađene prijateljski.

Čim je poslao Štjepaneka u svlačionicu, naš teniser se izvinio gledaocima što je meč kratko trajao, a da joj ne bi ostao dužan, „kupio” ju je imitiranjem. Krivac što je Đoković posle dugog „intermeca” ponovo ispoljio svoj već čuveni dar koji su teniski poklonici primili s opštim oduševljenjem jeste poznati australijski trener Daren Kejhil. On kao komentator američke televizije I-Es-Pi-En uzima na glavnom igralištu intervjue od pobednika neposredno posle meča. Našeg tenisera je pitao šta misli o Mekinrou koji ranije, dok su Đokoviću kao mladom lavu svetskog tenisa nicali oštri zubi, nije krio velike simpatije za njega. I tu mu je Australijanac „podigao loptu”.

Đoković je zamolio legendu da siđe na teren i ovaj je to sa zadovoljstvom prihvatio. Iako pozvan, bivši američki teniser Tod Martin, novi član Đokovićevog stručnog tima, nije im se pridružio.

Naš teniser je činio sve da bi verno predstavio Mekinroov neponovljivi temperament: bunio se, mrmljao sebi u bradu, vikao na decu koja skupljaju loptice, ali se i trudio da servira i igra levom rukom. Mekinro mu nije ostao dužan. Tapkao je lopticu pre servisa nekoliko desetina puta. Reketi, ipak, nisu lomljeni o beton.

Pre dve godine Đoković se domogao finala u kojem je pokazao zube Švajcarcu Rožu Federeru. Sa imitacijama za dušu miliona krenuo je baš na tom turniru, posle pobede u četvrtfinalu protiv Španca Karlosa Moje, a na repertoaru su bili Ruskinja Marija Šarapova, Španac Rafael Nadal, Rodik…

Narodu godi kada je Đoković imitator, ali su naše želje da bude i imperator. Njegov pohod se nastavlja večeras protiv Španca Fernanda Verdaska (deseti na svetskoj listi) koji je pobedom protiv Džona Iznera (55) s 4:6, 6:4, 6:4, 6:4 učinio da domaćin prvi put u takozvanoj eri profesionalizma (od 1968) nema tenisera među osam najboljih.

– Sada se sastajem s Verdaskom koji ove godine igra bolje nego ikada. Izuzetno je napredovao. Veruje u sebe. Neće biti lako, ali smatram da mogu da ga pobedim. Pokušaće da me „šeta” po terenu i da na taj način osvoji mnogo poena. Igraću zbog toga što bliže osnovnoj liniji da mu ne bih pružio šansu da radi šta poželi. Moram neprestano da delujem napadački. Očekujem pobedu – kazao je Đoković kome su pripala tri poslednja duela, a jedan i ove godine, na šljaci u Monte Karlu.

Ako uđe u polufinale, igraće s uspešnijim iz meča Federera i Šveđanina Robina Soderlinga (12) koji su se sastali i u finalu „Rolan Garosa” kada je Švajcarac najzad osvojio i tu titulu. Federer je lako izašao na kraj sa Špancem Tomijem Robredom (15) sa 7:5, 6:2, 6:2, a Soderlingu je Rus Nikolaj Davidenko (8) predao meč zbog povrede odmah posle trećeg gema.

-------------------------------------------------------------

Bez Đokovića protiv Uzbekistana

Naš najbolji teniser Novak Đoković neće igrati protiv Uzbekistana u Beogradskoj areni (18-20. septembar) u borbi za ostanak u Svetskoj grupi Dejvisovog kupa. Selektor Bogdan Obradović se odlučio da pozove Viktora Troickog, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića i Iliju Bozoljca, a rezerva je Dušan Vemić. Đokovićev izostanak se pravda tako što smo u predstojećem duelu potpuni favoriti. Žreb je 17. septembra, a najkasnije čas uoči izvlačenja parova selektori imaju pravo da izvrše po dve izmene.

Petar Lebed dovodi Denisa Istomina, Faruka Dustova, Murada Inojatova i Vaju Uzakova. Jedina nada gostiju je Istomin (108. na svetskoj listi) koji je u Njujorku igrao prvi put, a dogurao je do trećeg kola što mu je najdalji domet na turnirima za gren-slem.