Неслога у Цркви као у држави

Представници парламентарних странака сагласни су да су поделе у Српској православној цркви у односу на Косово и Метохију видљиве, сматрају да је то веома штетно, али различито гледају на узроке проблема.

„Ово је за све нас много тужна прича. Не бих да се мешам у црквене ствари, али не мислим да власт контролише било кога у Цркви, нити би то требало да ради. И уверен сам да не ради”, каже Драгиша Ђоковић (ДС), члан Одбора за КиМ, поводом несугласица између владике рашко-призренског Артемија и Патријаршије СПЦ око начина плаћања струје.

Дејан Раденковић (СПС), заменик председника Одбора за КиМ, сматра да ни у народу ни у Цркви нису потребне поделе. „Нема места ускостраначким интересима, нити новим поделама и нејасноћама, ни у народу, ни у Цркви, која је, уз снажну помоћ државе Србије, стуб опстанка Срба на КиМ”, каже он.

Стојанка Петковић (Г17 плус), члан Одбора за Косово и Метохију, која живи у Звечану, каже да се одавно види да нису добри односи између владике Артемија и врха СПЦ у Београду.

„Нормално би било да владика тражи упутство од црквеног врха за све што се ради на Косову, али он иначе за многе друге ствари то не тражи. Одлучивао је сам”, наводи она.

Људе на КиМ, како објашњава, невоља је натерала да се приклоне највише Цркви, поготово после рата.

Борислав Пелевић (СНС), члан одбора, оцењује да је очигледно да се „нејединство у влади рефлектује и на СПЦ”.

„Било је и раније неслагања између владика Артемија и Амфилохија управо поводом Космета, па око обнове цркава и манастира уз помоћ страних донација, тако да је то, нажалост, наша реалност. Да смо били световно и духовно јединствени, не би нам се све ово са КиМ десило”, каже он.

Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП-а, каже да је стање у коме се налази СПЦ „последица злоупотребе политичара у прошлости, што нажалост опстаје до данас”, али и чињенице да се неки високи представници СПЦ више баве политиком него оним чиме би требало да се баве.

„Иако Црква треба да буде одвојена од државе, она је део друштва. Тако и наша црква на Косову треба да буде уз свој народ и фактор стабилности тог друштва, дајући свој допринос новом односу између Срба и косовских Албанаца”, истиче Остојић.

Дубравка Филиповски, потпредседник Нове Србије, оцењује да „ништа не шкрипи у оквиру Српске православне цркве, шкрипи у оквиру државе”.

Проблем је, како наводи, немоћ наших државних органа да нађу неко компромисно решење и помогну људима на КиМ.

„Ни обичан народ, нити црквени великодостојници на Косову не могу да се боре против константног притиска на њих, који држава треба да реши са Еулексом и КЕК-ом. Компромисног решења очигледно нема, јер косовске институције нису спремне на сарадњу и онда наша држава једноставно ћути. Због тога су народ и СПЦ у незавидној ситуацији”, сматра она.

П. Р.

-----------------------------------

Стојанка Петковић: Владика да се бави верским пословима

„Све очи су упрте у Цркву, али верујем да већина српског живља, као и ја, пре свега упиру очи у патријарха Павла. И кад владика Артемије донесе неку одлуку, људи увек ослушну мишљење патријарха Павла, или званично саопштење из његове канцеларије.

Владика Артемије требало би више да се бави црквеним пословима, односно ширењем вере и духа у српском народу – да овде останемо, а мање политиком”, сматра Стојанка Петковић из Г17 плус.

----------------------------------

Љубомир Краговић: Владика у праву, влада греши

Љубомир Краговић (СРС), председник Одбора за КиМ, подржава владику Артемија и сматра да је „срамно и јадно понашање владе, која проблем снабдевања струјом препушта мештанима села, насеља, или монаштву и свештенству.

Држава Србија треба за заузме јасан став шта да се ради, хоћемо ли, или не, да признамо тај КЕК”, наводи он.