Само четири странке сигурно изнад цензуса

Да су избори били крајем августа ДС и СНС би доминирали, али би излазност била изузетно мала. То показује анкета коју је спровео Ипсос Стратеџик маркетинг у последњој недељи августа на случајном репрезентативном узорку 1078 грађана Србије са правом гласа – с маргиналном статистичком грешком од 3,5 одсто (то је грешка за оне појаве које имају очекивану фреквенцију од 50 одсто).

Наиме, мање од половине грађана зна за кога би гласало, а око 20 одсто је неопредељених – део њих мисли да би учествовао на изборима, док је грађана, чији је коначни став да не жели да гласа мање од 30 одсто.

Уз то, невелики број људи одбија да одговори за кога би гласао. Иначе, број оних који немају свој страначки избор расте од маја 2008. и само два пута од 2000. године он је био већи – у јуну и фебруару ове године.

Демократска странка је најјача странка у земљи од марта 2008, након двогодишње доминације радикала, али у последња три месеца ту позицију јој угрожава СНС, који је у моменту оснивања преузео око две трећине радикала и моментално избио на друго место, настављајући да расте постепеним придобијањем бирача – и од гласача других странака и од неопредељених.

Радикали су после наглог пада популарности стабилизовали свој проценат међу опредељеним бирачима, али још нису отклонили опасност да се део њихових бирача определи за СНС. ДСС бележи дугорочан иако спор пад броја бирача, који се повремено прекида – на пример, у тренутку раскола у СРС-у или када је председник ДСС-а присутнији у јавности.

Уз две најјаче странке и радикале, ДСС је четврта партија која у овом тренутку не би стрепела да ли ће прећи изборни цензус, поготово што би вероватно остала у коалицији са сасвим солидно позиционираном Новом Србијом.

(/slika2)ЛДП и СПС се врте око цензуса, с тим што СПС може да рачуна и на евентуални допринос својих коалиционих партнера ако би ишли с њима у изборну трку.

Све остале странке имају такве рејтинге да не би прешле цензус од пет одсто да су избори одржани крајем августа, осим, наравно, странака које би иступиле као мањинске и прешле праг од 0,4 одсто гласова бирача који су изашли на изборе.

Кад се упореди број гласова које би странке могле сада да добију са бројем гласова оствареним на последњим изборима види се озбиљан пад са око четири милиона на око два и по милиона гласова, па тако и пад броја бирача свих странака, осим оних који би гласали за СНС који није ни учествовао на претходним изборима.

Тренутно ДС и СНС имају и највећи потенцијал међу бирачима који нису опредељени, што указује на то да би те две странке могле да придобијају више бирача него остале странке.

Тај сценарио водио би додатном смањењу утицаја других партија, али како избори нису на видику, тако и нема ванредних активности странака на сопственом промовисању, па постоје шансе да ће се та слика прилично променити у наредном периоду.

Спремност да се изађе на изборе релативно је мала и указује на излазност која би једва прелазила 40 одсто од укупног броја уписаних бирача.

С друге стране, бирачи су очигледно незадовољни, јер чак 53 одсто бирача присутних у Србији мисли да земља не иде у добром правцу, а само 28 одсто да иде у добром – тачно обрнуто од онога како су се изјашњавали у мају прошле године

Овај индикатор у принципу указује на стабилност власти наспрам жеље за променама и по њему би се могло закључити да су избори прижељкивани.

Међутим, како је број опредељених бирача мали и како бирачи, и када желе промене, нису уверени да за то постоје добри изгледи, број оних који се залажу за изборе мањи је од броја оних који су против избора у овом тренутку – свега 33 одсто насупрот 41 одсто оних који су против избора. За нове изборе су пре свега бирачи СНС-а, ДСС-а и СРС-а.

Политичку сцену Србије карактеришу незадовољство и неповерење бирача, али и одсуство наде да може лако бити формирана добра влада, па је тако прича о ванредним изборима више прича о односима унутар коалиције на власти, као и међустраначким и унутарстраначким односима него што постоји артикулисан притисак јавности да до избора дође.

Срђан Богосављевић

аутор је директор Агенције Ипсос Стратеџик маркетинг