Прве пушке, артиљерија и ракете

Права пушка се није јавила све до 12. века. За пушку су биле потребне три ствари: метална цев, барут са високим садржајем нитрата и пројектил који би био по мери цеви да би барут могао да га избаци у пуном ефекту. Све донедавно се веровало да је прва кинеска пушка она која је нађена седамдесетих година прошлог века, током археолошких ископавања у селу Панченген у Манџурији а која датира из 1290. године. Стално истраживање будистичких пећина у западној Кини открило је величанствени храм Тацу, у провинцији Сечуан, са доказима који су револуционисали историју пушке. Међу многим рељефима у пећини налазе се и два која приказују оружје са барутом. Један приказује малог демона са два рога који у наручју држи пушку док на другом рељефу демон има гранату. Према записима у пећини, датум настанка ових невероватних налаза је 1128. година.

Кинези су развили мобилну пољску артиљерију почетком 14. века, у време кад су барут и једноставан топ тек прихваћени на западу. Отада, развој оваквог оружја је био веома брз: отомански Турци су 1453. у својој успешној опсади Константинопоља, последњег остатка некад велике Византије, користили неке огромне војне справе. Највећа од њих имала је калибар од 125 сантиметара и избацивала пројектиле тешке више од триста килограма. Једна граната, избачена са невероватне даљине од једне и по миље, пресекла је венецијански брод на два дела. Говорило се да је за покретање једног пара овог оружја било потребно хиљаду људи и седамнаест волова.

Паралелно са развојем пушака и топова, кинеска армија улагала је велике напоре и у производњу војних ракета. Идеја причвршчивања ватреног копља на обично копље или стрелу и његовог избацивања на непријатеља јавила се неком непознатом генију око 1180. године. Убрзо се користило много различитих ракета, укључујући и избациваче више ракета на точковима. Ракете су у 14. веку биле у облику птице, са крилима од дрвета, домета од 450 до 1.000 метара. Кинеске ракете које су се користиле 1400. године биле су без сумње претходнице модерних сателитских лансирних рампи: биле су двостепене; са пропулзивним моторима који су се палили сукцесивно; са дометом од једне миље, оне су при крају свог пута аутоматски отпуштале рој ракетних стрела. Овакво застрашујуће оружје на западу није направљено све до краја 18. века.