Обама кренуо у противофанзиву

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. септембра – Беседом која је била 47-минутни ораторски спектакл пред оба дома Конгреса, али, уз помоћ ТВ мрежа и пред целом нацијом, председник Барак Обама синоћ је овде покушао – и у томе, према првим оценама, прилично и успео – да превлада растуће сумње да може да спроведе реформу која није пошла за руком ниједном његовом претходнику, још од Теодора Рузвелта, почетком прошлог века.

Реч је о радикалној промени система здравственог осигурања Американаца који годишње кошта два и по билиона (две и по хиљаде милијарди) долара, а који је сада искључиво приватни бизнис, али изван кога је сада близу 50 милиона људи. Америка је иначе једина развијена западна економија у којој нема универзалне социјалне заштите.

Обамин план је да се постојећем систему придода и „јавна опција”, државни систем осигурања који би био конкурентан приватном сектору и омогућио да здравствене полисе добије и велика армија оних који их сада немају. То би, према његовим речима, свима донело бољитак, „осигуранима и неосигуранима, малом и великом бизнису”.

Опозиција је овај реформски план, једно од Обаминих предизборних обећања, које је од марта постало његов кључни политички приоритет, напала као „ризичан експеримент са националном здравственом заштитом”. Конзервативни спектар америчке политичке сцене и друштва, алергичан на свако уплитање државе, било где, оптужио га је да жели да уведе „социјализовану медицину”. Током августа, уз помоћ донација индустрије осигурања, ова опозиција је прешла у напад, одржавањем серије митинга по унутрашњости Америке и свакодневним емитовањем телевизијских огласних спотова који су грађане застрашивали да ће малтене масовно умирати ако председник спроведе свој наум.

Резултат је био да је Обама почео да губи популарност и зачетак озбиљних сумњи, чак и у редовима демократа, у његове лидерске способности и политичку вештину.

Соноћним говором Обама је међутим прешао у противофанзиву. Вешто комбинујући чињенице и гађајући на емоције (текст је унапред припремљен, али је Обама, уз помоћ публици невидљивих „телепромтера”, сјајно одглумио да говори из главе) – поручио је да није први председник који се суочава са овим проблемом, али да је „одлучан да буде последњи”. „Нисмо овде само да решавамо кризе, него и да градимо будућност”, рекао је, често прекидан аплаузима и овацијама, махом од стране конгресмена из редова сопствене партије.

Очигледно је такође да је то био његов нови покушај да изгради двопартијски консензус око свог реформског плана, па зато није пропустио да нагласи да остаје „отворен за нове конструктивне идеје”.

Оповргао је оптужбе опозиције да ће реформа, која подразумева трошак од 900 милијарди долара за период од десет година, повећати буџетски дефицит, који ће, само за ову годину, достићи застрашујућих 1,6 билиона долара. Противницима је замерио да „уместо поштене дебате” спроводе „тактику застрашивања”.

Ретко који амерички председник је у тако раној фази свог мандата био на тако важном раскршћу. Улог је велики: успе ли, ући ће у историју као велики реформатор и променити Америку, односно улогу државе у обезбеђивању социјалне правде. Неуспех би међутим био катастрофалан пораз и за њега лично и за Демократску странку.

Рок који је одредио за реализацију овог захвата је крај године. У четири конгресна комитета пред којима је нацрт овог закона, одмакло се као никад досад, премда, како је сам синоћ рекао, преостаје да се „испеглају значајни детаљи”.

На синоћну беседу, иако су генерално и даље против његовог плана, нису баш равнодушно реаговали ни републиканци. „Председник је одржао веома, веома важан говор”, рекао је тако некадашњи председнички кандидат, конгресмен Боб Дол. Он се није устручавао да процени како стратегија његове партије, после краткорочних успеха, може да донесе и дугорочну штету. „После неког времена људи ће почети да се питају – за шта су републиканци”, рекао је.

Обама је синоћ сасвим извесно обновио ентузијазам своје базе. Преостаје му још само да 87 одсто земљака, који су, према најновијем истраживању Галупа, задовољни садашњим начином како се лече, увери да су систему неопходне промене и да неће изгубити оно што већ имају.