Мојковачки Одисеј

Котор – "Посетио сам плантаже каучука у Малезији, кокоса у Бразилу, кафе у Колумбији, чаја на Кавказу. Видео највећу фарму крокодила у индијској луци Мадрас и фарму змија у Калкути. Обићи преко 120 земаља света, преко 400 лука на свим континентима, сва мора и океане, светске метрополе, то је признаћете ретка привилегија", прича нам у свом стану у Шкаљарима светски путник, пензионисани поморски радиотелеграфиста Владимир Зиндовић.  У својој невероватној исповести, чији делови подсећају на најбоље авантуристичке романе или путописне бестселере, овај чили седамдесетогодишњак на пластичан начин доказује зашто је поморство страст иако како књиге кажу у рају нема мора. Док се унука Валентина, која је управо стигла из Милана, игра са коцкицама, на плакару гледамо уредно поређане експонате из свих крајева света. Каубојски колт, кубуре, шестоцевац из Индонезије, кормила, мачете и бодежи. На столу испред нас мала црвена књига "Мао Цедунгове мисли" и дневник сина Роберта, садашњег првог официра палубе на грчком броду, који је водио као дечак док је са татом опловљавао свет.

– Живео сам три живота. Један на броду, један у Котору, а један у родним Пољима код Мојковца. Корени су ме вукли ка Мојковцу. Представљам се као которски Мојковчанин. Зиме проводим у Котору, лета горе. Кад се спуштам низ Брајиће и угледам пучину заигра ми срце. Одисеј је лутао 20 година морима тражећи своју родну Итаку. Тамо га чекала верна Пенелопа, а ја сам лутао 40 година свим морима и океанима зарађујући поморски хлеб са девет кора док ме је чекала моја Нада – описује наш саговорник свој животни пут од мојковачког босоногог детињства до посла радиотелеграфисте у сплитском "Јадроплову" и которској "Југооцеанији" у којој је након четири поморске деценије дочекао пензију.

– Ради скромности кажем да сам планету опловио пет пута, а богами сам је опловио у стварности и више од десет пута. Ишпартао је поморским путевима од севера до југа и од истока до запада. Обишао најсевернију тачку Земљине кугле где доспевају трговачки бродови – Мурманск, и више пута опловио чувени рт Хорн на југу Аргентине, који је бродом "Сплендид" обишао чувени Бокељ Иво Визин 1852. године. Од Јапана до Аљаске, од Куковог пролаза између северног и јужног новозеландског острва до Рта добре наде. Шест месеци сам био на линији Јапан–Ванкувер испод Алеута, Курила и Камчатке где увек влада невреме – присећа се своје одисеје Владимир Зиндовић.

У Америци се преко рођака, југословенског дипломате у егзилу, 1969. године сусрео и са краљем Петром Карађорђевићем.

– Стрина у Њујорку ми каже – сутра нам долази у посету краљ Петар, а ја се почео смејати. Немојте да долази док сам ја ту, кажем, а стрина ми рече да је то човек средњих година и да му одело ништа није боље од мога. После чујемо да ипак неће доћи јер иде на српски сабор у градић Геру код Чикага. Пошто ми је брод из Кливленда испловљавао за Чикаго, одем тамо и ја. Тамо сам срео многе Мојковчане које нисам познавао, а које је ветар Другог светског рата однео у Америку. Руковао сам се са краљем под једним шатором. Приложили смо по пет долара, а после сам чуо на сабору да је то била помоћ за краља. Неколико година касније сам читао у новинама да је краљ Петар умро у Сан Франциску у 46. години – сећа се Владимир.

Током боравка у Детроиту дружио се и са Ђујићевим војводом Жегарцем кога је случајно упознао у једном бару. Више пута је био Жегарчев гост у кући и у четири његова бара, а онда га је позвао да посети брод "Сплит" на коме је пловио.

– Неколико дана је одлагао посету, а када је дошао, сећам се комешања у луци око брода. После сам сазнао да је сумњао да ће га на броду отети припадници Удбе, па је обавестио и ЦИА и ФБИ, шерифа Детроита и његове рођаке. Наравно, до тога није дошло, већ смо у угодном разговору обишли брод – прича наш саговорник.

У лепом сећању остале су му, каже, посете седишту америчке агенције за истраживање свемира НАСА између Хјустона и Галвестона. Тамо је гледао "Аполо" летелицу којом су амерички космонаути слетели на Месец, салу за вежбање, камен са Месечеве површине, "омега" сатове космонаута и њихов прибор за бријање у безваздушном простору.