Није у реду да сви добијају исто

Недавно се појавио Нацрт стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије од 2009. до 2014. Добро је да се овај документ појавио и добро је да је на јавној расправи. Мишљења о њему су различита. Надам се да ће различити конструктивни предлози и мишљења побољшати овај документ, који је иначе био неопходан.

Тешко је у економској кризи и немаштини направити нешто много боље. Основни наш проблем је да се у Србији за науку издваја веома мало новца, 0,3 одсто БДП-а. По томе смо при дну лествице европских земаља. Међутим, важно је и овако мало новца правилно распоредити, а на основу неких јасних и унапред дефинисаних и општеприхваћених критеријума. Највише полемике се води око вредновања научноистраживачког рада и научног доприноса. Наравно, веома је тешко дефинисати оптималне критеријуме за ово вредновање, а у складу с тим и расподелу средстава, јер су за различите научне дисциплине потребне и различите методе и методологије.

Прављење научног резултата је тешко, а и веома скупо. Потребна је добра, модерна и скупа опрема. Потребне су скупе хемикалије, прибор и још много других услова. Међутим, оцењивање и рангирање научног рада, као и предложених пројеката мора да постоји. Уосталом, тако је у целом свету. Постоје независне рецензије који оцењују предложене теме, најмање два рецензента, затим се изврши рангирање и према томе се и дели новац за истраживање. Није у реду да сви добијају исто, а да се не узима у обзир научни допринос истраживача или целе групе. Оно што је наше министарство добро радило последњих десетак година то је да су критеријуми били јасно дефинисани на почетку конкурсног циклуса, стриктно су се примењивали и нису се мењали током једног циклуса. Овакав рад је дао и добре резултате. Пре неколико година ми смо по броју радова били у великом заостатку у односу на земље из окружења. У последње време ситуација се знатно поправила и ми смо ове и прошле године објавили много више научних радова у односу на ранији период. Сада смо по броју објављених радова у врху у односу на земље из окружења. Разлог за овакво побољшање вероватно лежи у примени јасних критеријума и начину финансирања пројеката. Наравно, под научним радом подразумевају се резултати објављени у референтним часописима, доступним свим светским библиотекама, углавном на енглеском језику и у часописима са СЦИ листе. То многима смета и многи критикују број радова у часописима са СЦИ листе, као критеријум. Међутим, цео свет тако ради. Јасно ми је да постоје неке дисциплине, српски језик, уметност, музика и слично, и ту министарство може да дефинише неке другачије критеријуме. Што се тиче наше науке, чини ми се да је ситуација најбоља у пољу природних наука (физика и хемија), а најлошија у пољу друштвено-економских наука. Наравно да се ту нешто мора драстично променити и потребно је стимулисати научнике који се баве друштвено-економским наукама да почну да објављују у међународним часописима. Постоји на стотине таквих часописа. Нарочиту пажњу треба посветити младима, студентима докторских студија. Недопустиво је да се већ трећу годину докторске студије не финансирају. То је један од разлога да нам млади и талентовани одлазе на стране универзитете. Министарство је и ту доста учинило доделом стипендија и ангажовањем младих с високом просечном оценом (већом од девет) на постојећим пројектима. Такође, сваке године расписује се конкурс за постдокторске студије у трајању од шест месеци, а новац обезбеђује министарство. Значи доста доброг је урађено, али да би се постигли бољи резултати потребно је повећати издвајања за развој науке и усавршавање младих.

Професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу