Nije u redu da svi dobijaju isto

Nedavno se pojavio Nacrt strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2009. do 2014. Dobro je da se ovaj dokument pojavio i dobro je da je na javnoj raspravi. Mišljenja o njemu su različita. Nadam se da će različiti konstruktivni predlozi i mišljenja poboljšati ovaj dokument, koji je inače bio neophodan.

Teško je u ekonomskoj krizi i nemaštini napraviti nešto mnogo bolje. Osnovni naš problem je da se u Srbiji za nauku izdvaja veoma malo novca, 0,3 odsto BDP-a. Po tome smo pri dnu lestvice evropskih zemalja. Međutim, važno je i ovako malo novca pravilno rasporediti, a na osnovu nekih jasnih i unapred definisanih i opšteprihvaćenih kriterijuma. Najviše polemike se vodi oko vrednovanja naučnoistraživačkog rada i naučnog doprinosa. Naravno, veoma je teško definisati optimalne kriterijume za ovo vrednovanje, a u skladu s tim i raspodelu sredstava, jer su za različite naučne discipline potrebne i različite metode i metodologije.

Pravljenje naučnog rezultata je teško, a i veoma skupo. Potrebna je dobra, moderna i skupa oprema. Potrebne su skupe hemikalije, pribor i još mnogo drugih uslova. Međutim, ocenjivanje i rangiranje naučnog rada, kao i predloženih projekata mora da postoji. Uostalom, tako je u celom svetu. Postoje nezavisne recenzije koji ocenjuju predložene teme, najmanje dva recenzenta, zatim se izvrši rangiranje i prema tome se i deli novac za istraživanje. Nije u redu da svi dobijaju isto, a da se ne uzima u obzir naučni doprinos istraživača ili cele grupe. Ono što je naše ministarstvo dobro radilo poslednjih desetak godina to je da su kriterijumi bili jasno definisani na početku konkursnog ciklusa, striktno su se primenjivali i nisu se menjali tokom jednog ciklusa. Ovakav rad je dao i dobre rezultate. Pre nekoliko godina mi smo po broju radova bili u velikom zaostatku u odnosu na zemlje iz okruženja. U poslednje vreme situacija se znatno popravila i mi smo ove i prošle godine objavili mnogo više naučnih radova u odnosu na raniji period. Sada smo po broju objavljenih radova u vrhu u odnosu na zemlje iz okruženja. Razlog za ovakvo poboljšanje verovatno leži u primeni jasnih kriterijuma i načinu finansiranja projekata. Naravno, pod naučnim radom podrazumevaju se rezultati objavljeni u referentnim časopisima, dostupnim svim svetskim bibliotekama, uglavnom na engleskom jeziku i u časopisima sa SCI liste. To mnogima smeta i mnogi kritikuju broj radova u časopisima sa SCI liste, kao kriterijum. Međutim, ceo svet tako radi. Jasno mi je da postoje neke discipline, srpski jezik, umetnost, muzika i slično, i tu ministarstvo može da definiše neke drugačije kriterijume. Što se tiče naše nauke, čini mi se da je situacija najbolja u polju prirodnih nauka (fizika i hemija), a najlošija u polju društveno-ekonomskih nauka. Naravno da se tu nešto mora drastično promeniti i potrebno je stimulisati naučnike koji se bave društveno-ekonomskim naukama da počnu da objavljuju u međunarodnim časopisima. Postoji na stotine takvih časopisa. Naročitu pažnju treba posvetiti mladima, studentima doktorskih studija. Nedopustivo je da se već treću godinu doktorske studije ne finansiraju. To je jedan od razloga da nam mladi i talentovani odlaze na strane univerzitete. Ministarstvo je i tu dosta učinilo dodelom stipendija i angažovanjem mladih s visokom prosečnom ocenom (većom od devet) na postojećim projektima. Takođe, svake godine raspisuje se konkurs za postdoktorske studije u trajanju od šest meseci, a novac obezbeđuje ministarstvo. Znači dosta dobrog je urađeno, ali da bi se postigli bolji rezultati potrebno je povećati izdvajanja za razvoj nauke i usavršavanje mladih.

Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu