Седам векова манастира Тресије

Космајска светиња из 1309. године, манастир Тресије, сутра обележава велики јубилеј – 700 година постојања. Пред прославу „Вековник благодарја: настанак – обнова – трајање”, која ће почети сутра и трајати два дана, један нама близак приповедач испричао нам је историју древне светиње. Наиме, наш колега Миладин Т. Станкић, хроничар космајског краја, који је у „Политици” радио готово 40 година, до 1986. године, прича нам да је у манастир Тресије први пут отишао педесетих година прошлог века, у време када се садашњи игуман архимандрит Јован Маричић тек замонашио. Са игуманом Јованом другује од тада и каже да кад год оде у Тресије, чека га столица поред архимандрита, па се у овој древној светињи осећа и као гост и као домаћин.

– Архимандрит Јован био је јединац и све своје имање завештао је овом манастиру у којем је већ шест деценија. Уградио је себе у њега. Душа му је сва у манастиру, а манастир је сав у његовој души – описује свог блиског пријатеља Станкић.

А причу о манастиру почиње овако:

„На једном дивном ивичном крајолику Космаја, окренутом према старом историјском селу Неменикуће, окруженом густом шумом столетних зимзелених и четинарских стабала, тачно пре седам векова свети краљ Драгутин, праунук великог рашког жупана Стефана Немање, сагради велелепни манастир и посвети га светим архангелима Михаилу и Гаврилу, назван Тресије по потоку поред којег се налази.”

Манастир Тресије није могао избећи судбину већине наших светиња – више пута је рушен и обнављан. Први пут обновило га је братство манастира Раковица 1709. године и о томе сведочи стари црквенословенски запис на каменој плочи, узиданој с леве стране од улаза у цркву. Крајем 18. века манастир је поново срушен, а радови на његовој обнови почели су 1936. године.

– После Другог светског рата партизански победници започели су изградњу хотела „Хајдучица” и узели су сав камен из темеља започетог великог манастирског конака. Једног дана на терен манастира Тресије дошла је повећа група безбожничког људства наоружана оштрим крамповима, са циљем да потпуно сруше манастирску цркву, а њене исклесане камене блокове употребе за наставак градње хотела. У томе их је енергично спречио тадашњи шумар Љубивоје Петровић из села Губеревца, који им је наредио да не дирају светињу и да ће у супротном употребити свој карабин. Чувши то, они журно побегоше у правцу Сопота. Фотографија Љубивоја Петровића који је одбранио ову српску светињу од Срба неверника и данас се чува у манастирским одајама – прича Станкић.

Наш колега описује и 14. септембар 1991. године, када је освештан камен темељац новог четвороспратног конака. Станкић објашњава да је освештани камен темељац поред новог конака положила Јелисавета Карађорђевић.