Држава помаже Артемија

Из суме намењене за помоћ свештенству и монаштву на Косову и Метохији владика рашко-призренски Артемије одредио је себи месечни износ од 144.000 динара, потврђено је „Политици” јуче у Министарству вера Републике Србије, које на име ове помоћи епархији месечно уплаћује готово четири милиона динара.

Свештеници Епархије рашко-призренске, њих 37, примају минималну помоћ у износу од 9.600 динара, кажу у ресорном министарству и додају да је у прва три месеца ове године на списку било само 12 свештеника, који су примали од 14.400 до 34.560 динара, а да су на захтев Министарства вера у списак укључени сви свештеници откада њих 37 прима минималну помоћ.

– Проблем представљају високи износи одређени за особље које обавља различите послове за потребе епархије. Са свештенством епархије су већ вођени разговори да најмања сума за свештенике на парохијама буде 200 евра, а да се смање износи предвиђени за епархијске службенике, али до реализације није дошло због немогућности Министарства вера да повећа већ одобрени месечни износ – наводе у овом министарству.

Иако се у одговору Министарства вера не наводи колики су износи одређени за то особље нити ко га чини, незванично сазнајемо да су међу њима, између осталог, возач и двојица кувара који примају по 23.040 динара, магационер и референт издавачке делатности чија су месечна примања 48.000 динара, благајник, који добија 57.600 динара.

Министарство вера је у овој години епархији уплатило укупно 35.973.380 динара на име помоћи Републике Србије за 88 свештеника и верских службеника, као и за 206 монаха у јужној српској покрајини. „Поред наведене суме, Министарство вера уплаћује комплетне обавезе за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање за 33 свештеника. Месечно се за те намене издваја 579.648,66 динара и, закључно са септембром, уплаћено је 4.751.284,70 динара. Наведене уплате имају циљ да обезбеде социјалну сигурност свештеника на Косову и Метохији и да створе услове да се посвете духовном раду са народом”, кажу у Министарству вера.

У Стручној служби овог министарства објашњавају и да сваког месеца добијају извештај, односно потписане спискове од надлежних служби епархије, да се новац намењен искључиво за помоћ свештенству и монаштву уплаћује на жиро-рачун епархије, која га, према раније одређеним сумама, распоређује крајњим корисницима. Да ли сличну помоћ добијају и друге епархије Српске православне цркве и да ли Епархија рашко-призренска добија више новца од осталих, нисмо успели да сазнамо. Кратко нам је одговорено да Министарство вера реализује буџет према програмској методологији и да је само за Епархију рашко-призренску, у оквиру пројекта „Помоћ свештенству и монаштву на Косову и Метохији”, намењено 50.000.000 динара.

Свештенство и епархија добијају новчана средства и од Министарства за Косово и Метохију. Према подацима из овог министарства, од доласка Горана Богдановића на чело овог министарства, односно од јула прошле године, Епархији рашко-призренској за различите намене уплаћено је укупно 73.586.978 динара. Новац је, како нам је објашњено у Министарству за Косово и Метохију, издвајан за санацију и обнову манастира – 39.756.828 динара, набавку грађевинских машина – 15.568.926 динара, хуманитарну помоћ у храни – 8.579.304, награду „Мајка девет Југовића” – 3.300.000 динара, огрев – 2.000.000 динара и друге намене.

Месечна примања епископа рашко-призренског већа су од плате председника Србије, који, према званичним подацима, месечно прима 132.000 динара, и премијера Мирка Цветковића, чија је плата 116.000 динара, а два министарства укупно издвајају више од 120.000.000 динара годишње за потребе свештенства и манастира Епархије рашко-призренске.

Материјална подршка државе епархији, дакле, не изостаје, али владика Артемије је више пута изјављивао медијима да нема довољно системске подршке, да се плаши да је властима у Србији више стало до евроатланских интеграција него до будућности Косова. За разлику од њега, који је, додуше, истицао и да се неће супротстављати државној политици, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве у саопштењу после овогодишњег мајског заседања одаје „дужно признање држави Србији за напоре у заустављању даљег проглашења независности Косова”.

По питању Космета владика Артемије најчешће се размимоилазио са Синодом, па и Сабором СПЦ, неслагања су настајала око тога ко треба да обнавља порушене српске светиње на Космету и ко би требало да их обезбеђује, али и око тога треба ли амерички потпредседник да посети манастир Високи Дечани и да ли је то посета независној држави Косово, како је сматрао владика Артемије, или гест добре воље, како је оценио Сабор. Од потписивања Меморандума о разумевању 2005. године, између патријарха Павла, представника привремених институција самоуправе на Косову и представника Унмика, по којем се врши обнова светиња страдалих у погрому 17. мaрта 2004. године, владика се оштро противи таквој обнови. Према његовом мишљењу, које је више пута износио у јавности, светиње „не треба да граде они који су их рушили”, не треба да их обезбеђују припадници Косовске полицијске службе, обнова нема сагласност епархије чиме се, како је истицао епископ рашко-призренски, нарушавају канони. Синод је, с друге стране, примио као обновљене објекте чија је реконструкција рађена према Меморандуму, а председник Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену, владика бихаћко-петровачки Хризостом, упозорио је владику Артемија да погрешно инсистира на колективној кривици и да манастири и светиње нису својина епархије него цркве. Иако је после дужих спорења владика Артемије прихватио овогодишњу одлуку Сабора и примио кључеве дела објеката обновљених према Меморандуму, на састанку са својим свештенством 7. августа он поново истиче да „о нашим светињама не треба да одлучује нико сем цркве, односно сем Епархије рашко-призренске”, као и да он и даље не пристаје на такву обнову.