Орден Светог Саве за бившег комунисту

Додељивање Ордена Светог Саве I степена, највишег одличја Српске православне цркве, инжењеру Душану Чкребићу више је од вести, јер је реч о својевремено једном од највиших државних и партијских функционера Србије. Орден је 28. децембра уручио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, на основу одлуке Светог синода од 6. октобра 2006. године. Ова одлука је мотивисана пресудном улогом Душана Чкребића у доношењу одлуке о даљој градњи Спомен-храма Светог Саве на Врачару 1984. године, али и другим његовим активностима које су значиле олакшање и побољшање положаја Српске православне цркве у времену комунистичког једнопартизма.

Од ступања на трон поглавара СПЦ 1958. године, патријарх Герман је написао чак 88 молби властима у Београду, Србији и Југославији, да се скине државна забрана на наставак градње Светосавског храма.

Коначно је дошао и 19. јун 1984. године, када је новоизабрани председник Председништва Србије, Душан Чкребић, позвао патријарха Германа да му буде гост на ручку, заједно са члановима Светог синода, митрополитом загребачко-љубљанским Јованом и епископима, жичким Стефаном, шумадијским Савом и нишким Иринејом.

У књизи о градњи Светосавског храма "Од идеје до куполе" тај догађај описао је Милан Јанковић, дугогодишњи секретар Светог синода.

Спремајући се за сусрет с новим председником Србије, патријарх Герман је рекао: "Све досадашње разговоре почињао сам питањем довршења Спомен-храма, сада ћу то да оставим за крај".

Током разговора, ипак није издржао, већ је од једанаест питања која је намерио да расправи с Душаном Чкребићем, наставак градње Светосавског храма ставио на друго место, да би домаћин одговорио: "Ви сте то, Ваша светости, покретали више пута. Ми данас можемо о томе да разговарамо. Јер, у питању је црква која је почета да се зида пре рата. Зашто да то буде и остане рушевина?... Мислим, само, да у овом тренутку, ни нама ни вама не иде у рачун да се то уради на велика звона, једноставно треба наставити са градњом. Толико за сада. Позитиван однос, значи, постоји".

"То је корак унапред, зато га са захвалношћу узимамо на знање", одговорио је патријарх Герман.

"Ја сам добро знао да је забрана да се настави изградња храма Светог Саве, донета после рата, у ствари политичка одлука идеолошког карактера, донета у политичком врху Србије, а не у скупштини и да нема легитимитет државне одлуке засноване на законима ове земље", каже нам инж. Душан Чкребић, наглашавајући да се та "фамозна одлука преносила годинама на новоизабрана тела и руководеће људе, снагом политичког става".

Као и његови претходници, и он је то следио и давао негативне одговоре на захтеве патријарха српског Германа и Синода СПЦ да се дозволи наставак изградње Храма Светог Саве.

Када је био изабран за председника Председништва Србије, у мају 1984. године, проценио је да је могуће да битно утиче на промену једног давно заузетог става, те је "без тешкоћа исходио пристанак осталих одговорних људи у Републици да се ова политичка одлука промени". Истовремено, каже нам инж. Чкребић, "југословенски партијски и државни врх нашао се затечен и није се усудио да се у ово умеша за разлику од ранијег времена, када се мешао и у много ситније ствари, бар када се радило о Србији. Данас, могу мирно рећи да је у том мом кораку било ризика, али ја сам био чврсто решио да ту одлуку ставим ван снаге и то по сваку цену".

А ево и његовог описа већ поменутог разговора с патријархом Германом и члановима Светог синода 19. јуна 1984. године.

"Патријарх српски Герман је прво говорио о заседању Сабора и проблемима са којима се суочавају по епархијама уз напомену да ембарго на наставак изградње храма представља дубоку рану на срцу СПЦ и да је све друго скоро маргинално према овоме. Морам рећи да сам слушајући све то био дубоко потресен, јер је након његовог излагања требало да му саопштим да скидамо тај ембарго. Са извесним узбуђењем саопштио сам господину Герману и члановима Синода да СПЦ може да настави изградњу храма наравно, уз неопходно поштовање републичких грађевинских прописа. Овом разговору присуствовали су и тадашњи председник Извршног већа Србије Бранислав Иконић и председник Републичке комисије за верска питања Живомир Станковић. Иако је ова вест годинама очекивана, она је ипак деловала изненађујуће, мада су великодостојници СПЦ, не кријући радост и задовољство, задржали неку своју достојанствену смиреност којом их је вероватно снабдело вишедеценијско стрпљење и неугашена нада да ће та одлука о забрани наставка градње кад-тад пасти", описује овај догађај Душан Чкребић.

На наше питање како је примио вест о одликовању, он каже да га је затекла у Лос Анђелесу 14. децембра 2006. године и да га је врло обрадовала.

"Могу само да захвалим Његовој светости патријарху Павлу, Светом синоду и Светом архијерејском сабору СПЦ што су овом одлуком врло високо оценили моја ангажовања, не само око Храма Светог Саве, него и шире, када је СПЦ у питању, за све време мојих државничких функција. Највиши орден у СПЦ за мене значи и признање од СПЦ свима онима који су ме у доношењу те одлуке о наставку градње Светосавског храма подржали, као и мојој генерацији која је Други светски рат дочекала у школским клупама", каже инж. Душан Чкребић.