Хируршка корекција великих диоптрија

Кратковиде особе које не могу да обаве ласерску операцију на оку, судећи по најновијим сазнањима истраживача објављеним на HealthDay, имаће могућност да коригују свој вид уз помоћ уграђених сочива налик колагену. Јапански лекари који су у врху светских офталмолога већ дуго се баве истраживањем имплантације сочива, направљеног од материје сличне колагену, у око. Професор др Зоран Куљача, директор клинике „Милош”, објашњава за „Политику” неке детаље хируршке корекције кратковидости овом методом којом је, према неким подацима, у свету до сада уграђено око 150.000 ИОЛ:

– Пошто се диоптрија „скида“ брушењем рожњаче, за диоптрије веће од –10 просто нема довољно ткива, а чак и мање диоптрије се понекад не могу кориговати ласером ако пацијент има урођено нешто тању рожњачу.

Ипак, и за такве случајеве постоји решење, а то је уградња интраокуларног сочива у унутрашњост ока, дакле, операција са отварањем ока, нешто сложенија процедура од ласера, али у последње време, са напретком технологије у дизајнирању специјалних „факних интраокуларних сочива“, све безбеднија.

Имплантација је , ипак, забринутост се појавила у вези с тим да би сочива могла изазвати компликације као што су катаракта, глауком и неке друге. Како на то гледа наш саговорник:реверзибилнаи сочива се могу мењати. Но

– Најчешћа индикација за уградњу интраокуларних сочива је надомештање замућеног природног сочива приликом операције катаракте. Она својим особинама донекле имитирају наше провидно сочиво, па се називају „псеудофакна ИОЛ“. Сем тзв. мултифокалних, која имају своја ограничења, јер углавном функционишу само са два фокуса, а неким пацијентима праве и непријатна заблештења, углавном преламају светлост тако да особа којој су уграђена види добро или на даљину (што је најчешће решење) или на близину (омогућено читање без наочара).

Ниједно вештачко сочиво још увек није у стању да потпуно преузме улогу природног сочива младе особе које има способност изоштравања слике и на даљину и на различите удаљености на близину, без обзира на то где се посматрани предмет налази. Та способност се зове акомодација. Чак и нова, тзв. акомодативна сочива, која се уграђују после операције катаракте, имају само део ове еластичности.  

Факна ИОЛ су због тога замишљена тако да коригују диоптрију која је обично између –10 и –20, не ометајући природну акомодацију, дакле задржавајући природно сочиво, а постављајући се преко њега. Неки их због тога зову „уградним контактним сочивима“.

Ова сочива се праве од пластике (полиметакрилата – када су тврда), акрила или колагена (који су меки, савитљиви материјали), са усавршеним оптичким особинама, чак инкорпорираним ултравиолетним филтерима и тзв. биосвојствима која их чине компатибилним са ткивом ока.

Уградња ових сочива врши се код строго селекционисаних пацијената, поштујући медицинске индикације, јер се ради о интраокуларној операцији која има одређених ризика. Операција се изводи амбулантно и траје десетак минута. Најчешћа компликација је развој катаракте током времена, када се на крају мора прибећи новој операцији, а у случају потребе и неких других проблема могу се и уклонити из ока.   

Неки типови факних ИОЛ се већ могу имплантирати у Србији, док су неки у поступку регистрације – закључује професор Куљача.

У студији коју су радиле јапанске колеге саSchool of Medicine, Kanagawa,посматрали су 56 очију код 34 пацијента с уграђеним сочивом.

Пацијенте су процењивали у одређеним временским размацима током четири године после имплантације. На крају посматраног периода, 44 очију (79 одсто) било је унутар 0,5 диоптрија (мерна јединица јачине сочива) унутар циљне корекције и 52 ока (93 одсто) било је унутар 1 диоптрије, описано је у студији.

Истраживачи су написали да су резултати били добри у смислу свих мерења сигурности, делотворности, предвиђања резултата и стабилности за корекцију високе миопије током четворогодишњег праћења. Пронашли су да нема компликација које би претиле виду у целом праћеном раздобљу.

Њихов закључак јесте да би ти имплантати сочива могли бити добра алтернатива за лечење умерене до високе миопије. Потребна је продужена пажљива опсервација, дужа од четири године, да би се процениле и касне компликације поменуте хируршке технике.