Нова закрпа на старој хаљини

Капиталистичка држава, бар у теорији, никада не интервенише како би спасла власнике или радна места у приватном предузећу. Предузећа пропадају, али на њихово место долазе нова и виталнија. Пропаст предузећа је део тржишног процеса који Јозеф Шумпетер, аустријски економиста прве половине 20. века, назива креативном деструкцијом.

Модерна држава снажно је развила своје социјалне функције, али оне се не исцрпљују преузимањем предузећа већ креирањем социјалне мреже која брине о незапосленима покушавајући истовремено и да их оспособи за послове за којима постоји тражња. Данска, на пример, то сјајно ради.

Држава има финансијске обавезе искључиво према предузећима чији је власник. С друге стране, она има обавезу и према економској стабилности система, па ће увек бити приватних предузећа чија се пропаст не може дозволити. То се најчешће односи на произвођаче стратешке робе и услуга или, ређе, на предузећа која за себе везују велики број коопераната и чија би пропаст имала тежак ланчани ефекат. Велике банке су сличан случај јер би њихово пропадање могло угрозити финансијски систем. Државе у таквим ситуацијама најчешће прибегавају национализацији – привременој или трајној.

Опсег и врста допустивих државних интервенција регулисана је правилима Светске трговинске организације којима се штите основни принципи фер конкуренције. Агресивна државна интервенција каква је данас на сцени одступа од описане праксе и толерише се само због дубине кризе. Реч је о изузетку, а не о правилу. И у том изузетку има правила, па државе најчешће преузимају власништво над финансијским институцијама (у целости или делимично), али то не чине у индустријском сектору.

Србија је специјалан случај – њеном економијом одавно влада некреативна деструкција. Предузећа пропадају, али нова не долазе на њихово место. Радници, који су изгубили посао, поготово старији, тешко ће га поново наћи. Србија има социјалне програме, али су они преслаби и отуда је схватљив захтев и притисак да држава помогне. Ово није само социјалистички атавизам, већ и егзистенцијални вапај људи који су на ивици опстанка без икакве наде и перспективе. То што међу штрајкачима има и лењиваца који злоупотребљавају систем не мења суштину проблема.

Огроман број људи, који је остао без посла, храбро се упушта у предузетничку авантуру и кроз услужни сектор себи обезбеђује егзистенцију. То је далеко најуспешнији део домаће транзиције, али услужни сектор не може преузети целокупну армију незапослених. Економија нема потребу за стотинама хиљада таксиста, малих трговаца, кафеџија, пекара, занатлија, итд… Постоји граница ширења услужног сектора и он не може амортизовати потпуно индустријско потонуће.

А управо је тај вишегодишњи процес индустријског пропадања сада ескалирао. Влада је суочена са ефективно банкротираним предузећима и таласом штрајкова, па покушава да национализацијом ублажи проблеме. То не мора нужно бити лош корак и држава није лош власник по дефиницији. У свету постоји велики број одличних државних предузећа.

Проблем је што српска држава своју власничку функцију не врши одговорно допуштајући да њена предузећа гомилају колосалне губитке и да уместо привредним служе социјалним или партијским циљевима. Неспособност државе да управља оним што већ има или да реализује инвестиције за које су одобрена средства сасвим су довољан разлог за скепсу јавности према предузетничким иницијативама владе.

Због тога држава мора јасно показати да њене мере имају чврсто и логично економско утемељење, да су одлуке донете на бази професионалне анализе, да су спремни планови, кадрови и средства за оздрављење предузећа која се национализују. У противном, све ће бити само већ виђена демагошка предизборна импровизација.

Али прво и најважније, економска и политичка елита морају ући у срж проблема и објаснити анализом, а не фразом, због чега је домаћа индустрија у вишегодишњем колапсу и зашто у Србији сви желе да тргују и продају, а нико да производи. Србији је потребна радикална реформа система – не вреди више стављати „нову закрпу на стару хаљину”.

Финансијски консултант из Лондона