Nova zakrpa na staroj haljini

Kapitalistička država, bar u teoriji, nikada ne interveniše kako bi spasla vlasnike ili radna mesta u privatnom preduzeću. Preduzeća propadaju, ali na njihovo mesto dolaze nova i vitalnija. Propast preduzeća je deo tržišnog procesa koji Jozef Šumpeter, austrijski ekonomista prve polovine 20. veka, naziva kreativnom destrukcijom.

Moderna država snažno je razvila svoje socijalne funkcije, ali one se ne iscrpljuju preuzimanjem preduzeća već kreiranjem socijalne mreže koja brine o nezaposlenima pokušavajući istovremeno i da ih osposobi za poslove za kojima postoji tražnja. Danska, na primer, to sjajno radi.

Država ima finansijske obaveze isključivo prema preduzećima čiji je vlasnik. S druge strane, ona ima obavezu i prema ekonomskoj stabilnosti sistema, pa će uvek biti privatnih preduzeća čija se propast ne može dozvoliti. To se najčešće odnosi na proizvođače strateške robe i usluga ili, ređe, na preduzeća koja za sebe vezuju veliki broj kooperanata i čija bi propast imala težak lančani efekat. Velike banke su sličan slučaj jer bi njihovo propadanje moglo ugroziti finansijski sistem. Države u takvim situacijama najčešće pribegavaju nacionalizaciji – privremenoj ili trajnoj.

Opseg i vrsta dopustivih državnih intervencija regulisana je pravilima Svetske trgovinske organizacije kojima se štite osnovni principi fer konkurencije. Agresivna državna intervencija kakva je danas na sceni odstupa od opisane prakse i toleriše se samo zbog dubine krize. Reč je o izuzetku, a ne o pravilu. I u tom izuzetku ima pravila, pa države najčešće preuzimaju vlasništvo nad finansijskim institucijama (u celosti ili delimično), ali to ne čine u industrijskom sektoru.

Srbija je specijalan slučaj – njenom ekonomijom odavno vlada nekreativna destrukcija. Preduzeća propadaju, ali nova ne dolaze na njihovo mesto. Radnici, koji su izgubili posao, pogotovo stariji, teško će ga ponovo naći. Srbija ima socijalne programe, ali su oni preslabi i otuda je shvatljiv zahtev i pritisak da država pomogne. Ovo nije samo socijalistički atavizam, već i egzistencijalni vapaj ljudi koji su na ivici opstanka bez ikakve nade i perspektive. To što među štrajkačima ima i lenjivaca koji zloupotrebljavaju sistem ne menja suštinu problema.

Ogroman broj ljudi, koji je ostao bez posla, hrabro se upušta u preduzetničku avanturu i kroz uslužni sektor sebi obezbeđuje egzistenciju. To je daleko najuspešniji deo domaće tranzicije, ali uslužni sektor ne može preuzeti celokupnu armiju nezaposlenih. Ekonomija nema potrebu za stotinama hiljada taksista, malih trgovaca, kafedžija, pekara, zanatlija, itd… Postoji granica širenja uslužnog sektora i on ne može amortizovati potpuno industrijsko potonuće.

A upravo je taj višegodišnji proces industrijskog propadanja sada eskalirao. Vlada je suočena sa efektivno bankrotiranim preduzećima i talasom štrajkova, pa pokušava da nacionalizacijom ublaži probleme. To ne mora nužno biti loš korak i država nije loš vlasnik po definiciji. U svetu postoji veliki broj odličnih državnih preduzeća.

Problem je što srpska država svoju vlasničku funkciju ne vrši odgovorno dopuštajući da njena preduzeća gomilaju kolosalne gubitke i da umesto privrednim služe socijalnim ili partijskim ciljevima. Nesposobnost države da upravlja onim što već ima ili da realizuje investicije za koje su odobrena sredstva sasvim su dovoljan razlog za skepsu javnosti prema preduzetničkim inicijativama vlade.

Zbog toga država mora jasno pokazati da njene mere imaju čvrsto i logično ekonomsko utemeljenje, da su odluke donete na bazi profesionalne analize, da su spremni planovi, kadrovi i sredstva za ozdravljenje preduzeća koja se nacionalizuju. U protivnom, sve će biti samo već viđena demagoška predizborna improvizacija.

Ali prvo i najvažnije, ekonomska i politička elita moraju ući u srž problema i objasniti analizom, a ne frazom, zbog čega je domaća industrija u višegodišnjem kolapsu i zašto u Srbiji svi žele da trguju i prodaju, a niko da proizvodi. Srbiji je potrebna radikalna reforma sistema – ne vredi više stavljati „novu zakrpu na staru haljinu”.

Finansijski konsultant iz Londona