„Вечни тренуци” за командама „мига 29”

Крећете из хоризонталног лета. Подесите да угао пењања авиона буде између 70 и 90 степени. На одређеној висини смањите снагу мотора на нулу. Почиње такозвани лер. Бука и вибрације полако нестају, авион успорава. Све је тише. Наједном, мук. Нити чујете мотор, нити осећате вибрације. Око два километра над земљом, летелица стаје.

Овако бригадни генерал Небојша Ђукановић, један од најискуснијих пилота Војске Србије и заменик команданта Ваздухопловства и противваздушне одбране, за „Политику“ описује како током стандардног акробатског програма авиона „миг 29” изводи почетни део фигуре „звоно”, коју ће демонстрирати и данас у Батајници. Поред петљи, заокрета, ваљака, форсираних заокрета, леђног лета и лета „на нож”, прављење „звона” авионом је за публику једна од најатрактивнијих летачких фигура.

– Ноћна мора многобројних пилота је да ће авион којим управљају остати без брзине. А изводећи „звоно”, ви летелицу намерно терате да остане без брзине. Занимљиво је за млазну авијацију да мало који авион то може. Једини авион српског ваздухопловства који је у стању да то изведе је „двадесет деветка”, вишенаменски борбени авион високих маневарских могућности, и „супергалеб Г-4” – каже генерал Ђукановић.

Од тренутка када авиону задате команду да стане до момента када се његов „нос” по инерцији обрне надоле – може да прође и десет секунди, које пилоти зову „вечним тренуцима”.

– А када се нос „мига 29” окрене надоле, главно правило је вратити све команде у „неутрално” и потом дати пун гас мотору, како би летелица што пре прешла у брзине које авијатичари зову еволутивне. То су брзине од 300 километара на сат и више, при којима пилот може даље да командује авионом по жељи – објашњава заменик команданта ВиПВО-а.

Бригадни генерал Небојша Ђукановић рођен је 1959. године. У детињству је, као и многи други дечаци, имао жарку жељу да освоји небо и у основној школи разгледао је авионе и позиве за учлањење у аеро-клубове. Жеља му се остварила 1974. године, у првом разреду цивилне машинско-техничке школе. Прва летелица којом је самостално управљао била је једрилица „бланик”. Иако није завршио средњу војну ваздухопловну школу, уписао се на Ваздухопловну војну академију, што је за оно време било помало неуобичајено.

Од када је 1982. године дипломирао, готово и да не излази из ловачких авиона. Укупно има око 1.300 часова налета, а на „мигу 29” око 400 сати. Иако истиче да му је прва љубав „миг 21”, јер је основну обуку завршио на овој летелици, признаје да једнако воли и „миг 29”.

Највећа подршка су му супруга и две ћерке, од 22 и 24 године, од којих је старија завршила архитектуру. И данас ће бити у публици. Али, поред безрезервног разумевања породице, врхунски пилот мора да пуца од здравља и „топ” кондиције.

Зато се заменик команданта ВиПВО-а труди да се рекреативно бави одбојком, малим фудбалом и џогингом кад год има прилику. А и иначе је доста је у покрету – не воли да седи. Шта још одликује врсне освајаче неба?

– Што се карактера тиче, пилот мора бити мало „дрчнији”. Под тиме не подразумевам безобразлук, већ способност да задатак урадите мушки, храбро и смело. Највећа грешка код млађих пилота је када вас понесу осећања у авиону. То је погубно, јер у ваздухоплову мора да вас носи здрав разум, здрава логика, савршена перцепција како бисте задавали одговарајуће команде у одговарајућој ситуацији. Никако не смете помислити „јао, 200 000 људи у публици, хајде сад да их задивимо” – подвлачи генерал Ђукановић и позива све грађане да дођу и посматрају бравуре 38 српских и 15 страних авијатичара. Биће много „и-це” мамаца и буке, додаје кроз осмех.