Тријумф императив

Кад је те­шко, по­ја­ви се Ни­ко­ла Јо­кић! Иако је нај­бо­љи цен­тар све­та под­ву­као да же­ли да се при­ча ис­кљу­чи­во о ко­лек­ти­ву, ни­ко не мо­же љу­би­те­љи­ма игре под обру­чи­ма да „за­бра­ни” кон­ста­та­ци­ју – унео је мо­жда и кључ­ну ком­по­нен­ту на пу­ту ка Свет­ском пр­вен­ству. Кошаркаши Србије су знат­но лак­ше не­го у пр­вом ду­е­лу са­вла­да­ли Швај­цар­ску у Фри­бур­гу (97:73), са­вр­ше­но отво­ри­ли јул­ски про­зор ква­ли­фи­ка­ци­ја за Мун­до­ба­скет и зна­чај­но сма­њи­ли при­ти­сак пред утак­ми­цу 6. ју­ла са Бо­сном и Хер­це­го­ви­ном у ха­ли „Алек­сан­дар Ни­ко­лић”.

Ка­пи­тен­ски – ван и на пар­ке­ту, Јокић је стар­то­вао меч, енорм­но ути­цао да се ски­не пре­си­ја са Ни­ко­ле Јо­ви­ћа, Ни­ко­ле Та­на­ско­ви­ћа, Алек­се Авра­мо­ви­ћа и оста­лих, од­но­сно да ри­вал кон­стант­но пра­ти, удва­ја и утра­ја тро­стру­ког МВП-ја НБА ли­ге. Да су иза­бра­ни­ци Ду­ша­на Алим­пи­је­ви­ћа бо­ље ко­ри­сти­ли из­ла­зна до­да­ва­ња ван ли­ни­је 6,75 и кон­тро­ли­са­ли де­фан­зив­ни скок, ве­ро­ват­но би ду­ел био од­лу­чен у пр­вом по­лу­вре­ме­ну... Но, тре­нут­но ни­је ни бит­но, по­што вре­ме­на за ана­ли­зу не­ма – сле­ди да­ле­ко бит­ни­ји меч, про­сто по­и­мен­це гле­да­но – и те­жи.

Услед два по­ра­за од Тур­ске, на­жа­лост до­жи­вље­на у фе­бру­а­ру, Ср­би­ја не сме ни да по­ми­сли на не­у­спех про­тив Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Про­лаз у на­ред­ну фа­зу, тач­ни­је Ј гру­пу, обез­бе­ђен је, али бо­до­ви се пре­но­се и сва­ка утак­ми­ца има не­ве­ро­ва­тан зна­чај. Угру­бо гле­да­но, од че­ти­ри „ве­ли­ке” ре­пре­зен­та­ци­је за­јед­но – Србије, Ита­ли­је, Ли­тва­ни­је и Тур­ске, јед­на ће да ис­пад­не – три са­ста­ва мо­гу на Мун­до­ба­скет 2027, мо­же се ре­ћи и два у кон­ку­рен­ци­ји на­ших ми­ље­ни­ка, Италије и Турске – јер иза­бра­ни­ци Ер­ги­на Ата­ма­на пре­но­се, ве­ро­ват­но, ка­пи­тал­них 6-0 – уко­ли­ко се у Ис­тан­бу­лу про­тив Швај­цар­ске не до­го­ди сен­за­ци­ја. На­рав­но, по­зна­та је и чи­ње­ни­ца да без Свет­ског пр­вен­ства не­ма ни Олим­пиј­ских ига­ра 2028, па је очи­то ко­ли­ко би по­бе­да зна­чи­ла ма­лој зе­мљи са бр­до­ви­тог Бал­ка­на у по­не­де­љак.

По­сто­ји и дру­ги угао по­сма­тра­ња – из­ба­ци­ва­ње из тр­ке Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Евен­ту­ал­ни не­у­спех из­јед­на­чио би на та­бе­ли ком­шиј­ске др­жа­ве и Ни­ко­ла Јо­кић и тим до­ве­ли би у пи­та­ње дру­гу по­зи­ци­ју, из­у­зет­но бит­ну због ав­гу­стов­ског про­зо­ра. Ако се по­зи­ци­о­ни­ра­ју тик ис­под Тур­ске, наши кошаркаши ће 28. у на­ред­ном ме­се­цу пр­во да до­че­ка­ју тре­ће­пла­си­ра­ног из Д гру­пе – Исланд или Бри­та­ни­ју, три да­на ка­сни­је Ита­ли­ју или Ли­тва­ни­ју. Ја­сно је да ре­пре­зен­та­ци­ја ре­но­меа Ср­би­је не­ће да кал­ку­ли­ше, али су име­на на­ред­них про­тив­ни­ка ја­ко ва­жна. По­зна­то је до­не­кле да ће по­сле су­сре­та са БиХ ко­лек­ти­ву да се при­кљу­че Бог­дан Бог­да­но­вић, Фи­лип Пе­тру­шев, Ва­си­ли­је Ми­цић, Бо­го­љуб Мар­ко­вић, Три­стан Вук­че­вић и оста­ли стан­дард­ни но­си­о­ци, па би би­ло сјај­но да се у нај­ја­чем са­ста­ву по­ра­зе ди­рект­ни кон­ку­рен­ти, док ће да се гле­да и по­при­ште. На­рав­но, нај­ви­ше због по­то­њих про­зо­ра, јер ни­ко не мо­же да зна ка­ко ће да из­гле­да ре­пре­зен­та­ци­ја у бу­дућ­но­сти, од­но­сно да ли ће клу­бо­ви да пу­сте игра­че и ка­кво ће да бу­де здрав­стве­но ста­ње истих.