Држава плаћа инвеститорима

Домаћи и страни инвеститори до краја октобра могу да конкуришу за доделу бесповратних средстава из буџета у износу од две до пет хиљада евра по новоотвореном радном месту. Ово је у разговору за „Политику” истакао Драган Пејчић, саветник за маркетинг и истраживање у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).

– Покушавамо да, осим постојећих предности, као што су образована и јефтина радна снага, бесцарински извоз у земље југоисточне Европе, Европску унију, Русију, Белорусију и од следеће године у Турску, стратешки географски положај и најнижа стопа пореза на добит у Европи, страним улагачима понудимо и финансијску помоћ. Средства су намењена за финансирање инвестиционих пројеката у областима производње, услуга, али и из области истраживања и развоја.

У претходном кругу пријава, који је истекао у мају, било је 30 заинтересованих улагача, док је сада још рано сумирати резултате јер највећи број кандидата искористи последњих неколико дана да поднесе пријаву – објашњава Пејчић.

Према његовим речима, с обзиром на кризу, већина инвеститора који се интересују за Србију чека да се нестабилност на светском тржишту стиша. Интересовања ипак има. Он додаје да је, према неким проценама, актуелна криза одложила око 500 милиона евра инвестиција.

Када је реч о инвестицијама у производном сектору, минимална вредност улагања износи од један до три милиона евра, у зависности од степена развоја, односно стопе незапослености у подручју у које се улаже. Инвеститор је такође у обавези да отвори најмање 50 радних места.

У сектору услуга улагачи треба да уложе најмање пола милиона евра, да отворе 10 радних места како би конкурисали за две до десет хиљада евра по новозапосленом раднику.

– Највећа средства (од пет до десет хиљада евра) додељују се онима који се определе за улагање у истраживање и развој. Неопходно је инвестирати 250.000 евра и отворити 10 нових радних места – објашњава наш саговорник и додаје да се пројекти бодују на основу различитих критеријума.

Битно је какав је углед улагача, али и удео домаћих добављача и ефекат инвестиције на продуктивност осталих домаћих предузећа у истом сектору. Оцењује се и трајност пословања, утицај инвестиције на животну средину, обим међународног промета, али и подршка локалне самоуправе.

Шта се дешава када, као у случају врањског „Јумка”, инвеститор који је добио субвенције не испуни своје обавезе, питали смо нашег саговорника.

– У том случају се активира банкарска гаранција у пуном износу додељених средстава. У конкретном случају, „Замберу” су од државе исплаћена три милиона евра да отвори 3.000 радних места и изгради другу халу и тај новац је враћен у потпуности.

Други случај неиспуњавања обавеза забележен је у Прокупљу – подсећа Пејчић.

Иначе, у последњих неколико година колико се овај програм примењује, држава је доделила 42,8 милиона евра за пројекте вредне 626,4 милиона евра и помогла отварању 17.832 нова радна места. Средства се, подсећа Пејчић, не додељују одмах, већ у четири фазе, како би се на неки начин пратило улагање.

По закључењу купопродајног уговора или уговора о закупу земљишта, по добијању грађевинске, затим употребне дозволе и на крају последња рата се уплаћује тек када улагач испуни обећање о броју нових радних места предвиђених инвестиционим програмом.

-----------------------------------------------------------

Помоћ малим извозницима

Агенција за страна улагања расписала је недавно и конкурс за доделу 26 милиона динара помоћи малим и средњим предузећима за развој извоза.

Конкурс траје до 25. септембра, а предузећа могу добити највише 200.000 динара за израду промотивних материјала, дизајн производа и паковања и организоване пословне сусрете и посете у иностранству, док ово ограничење не важи за три врсте активности које се, такође, финансирају из овог програма.

– Средства се рефундирају. Односно, СИЕПА покрива 50 одсто трошкова, али тек када фирма достави доказ о уплати. Појединачно предузеће може да добије највише милион динара – каже Пејчић.

Програм бесповратне финансијске помоћи малим и средњим предузећима уведен је 2006. године. Од тада је спроведено седам кругова, одобрена 253 милиона динара, а помоћ су добила 542 пројекта од укупно 925 пријављених.

А. Николић