У част српске железнице

Обележавајући 125 година железнице у Србији, Пошта Србије пустила је у оптицај пригодну поштанску серију од две марке номинале 22 и 46 динара. Промоција марака у организацији ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, ЈП „Железнице Србије” и „Југомарке” биће одржана данас у просторијама Управне зграде „Железница Србије”.

Прву званичну идеју за градњу железничке пруге дао је Милош Обреновић још 1837. године. О томе сведочи чланак „Гвоздени пут и паравоз” „Сербског народног листа” из Пеште. Александар Карађорђевић је 1851. године од Порте у Истанбулу тражио одобрење за изградњу пруге. Схватајући важност пруге ,Турци су позвали геометре из Енглеске да одреде трасу. Када је Александар Карађорђевић дознао за то толико се разбеснео па је геометре протерао.

Србија се потом окренула Аустроугарској, од које је добила подршку за изградњу пруге Београд–Ниш. Међутим, српско-турски рат одложио је даље припреме. На Берлинском конгресу 1878. године, на којем је Србија добила потпуну независност, донета је одлука о изградњи железнице која ће преко Србије и Бугарске повезивати Европу са Турском и Блиским истоком. На основу ове одлуке и на инсистирање Аустроугарске јуна 1880. године Србија је закључила уговор о изградњи пруге од Београда до Ниша, са краком до Врања. Након добијања повољних кредита радови су почели 15. јула 1881. године, када је кнез Милан Обреновић недалеко од данашње „Газеле” ударцем сребрним будаком означио почетак изградње српских железница.

Први воз, украшен цвећем и српским тробојкама, из Београда ка Нишу кренуо је 4. септембра 1884. године. Поред великог броја грађана, овом догађају присуствовали су гости из Беча, Будимпеште и Париза. Прва редовна композиција са путницима кренула је 15. септембра и тај датум је званичан почетак железничког саобраћаја у Србији. Дужина пруге била је 243,5 километара и имала је 23 станице.

Том приликом пуштена је у употребу и зграда железничке станице у Београду, која је по плановима архитекте Драгутина Милутиновића урађена у духу класичне архитектуре на насутом простору некадашње „Баре Венеције”. Врата станице су се завршавала у облику полукруга изнад кога је у гвожђу, римским бројевима, исписана година када је саграђена станица. Станица је била бомбардована у оба светска рата. Зграда нишке железничке станице, саграђена кад и пруга, током англо-америчког бомбардовања 1944. године била је тако оштећена да није била могућа обнова.

Иначе, прва пруга на територији данашње Србије повезивала је Белу Цркву са делом Баната који се данас налази у Румунији и пуштена је у употребу августа 1854. године.

На марки номинале 22 динара мотиви су прва парна локомотива железнице Србије тип ЦС 1, грб „Српске државне железнице” из 19. века, и у позадини зграда београдске железничке станице. На марки номинале 46 динара приказана је електролокомотива серије ЈЖ 441, грб ЈП „Железнице Србије”, а у позадини зграда нишке железничке станице. На коверти првог дана приказана је географска карта пруге Београд–Ниш са локалним станицама и ред вожње првог свечаног воза из Београда. Уметничку обраду марака и коверта урадила је Надежда Скочајић, дизајнер, а стручну сарадњу пружио је инжењер Слободан Росић.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница у табачићима од по 10 марака и у тиражу 528.000 комада марке од 22 динара и 128.000 марке од 46 динара. На дан емитовања серије Пошта Србије пустила је у оптицај и пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.