U čast srpske železnice

Obeležavajući 125 godina železnice u Srbiji, Pošta Srbije pustila je u opticaj prigodnu poštansku seriju od dve marke nominale 22 i 46 dinara. Promocija maraka u organizaciji JP PTT saobraćaja „Srbija”, JP „Železnice Srbije” i „Jugomarke” biće održana danas u prostorijama Upravne zgrade „Železnica Srbije”.

Prvu zvaničnu ideju za gradnju železničke pruge dao je Miloš Obrenović još 1837. godine. O tome svedoči članak „Gvozdeni put i paravoz” „Serbskog narodnog lista” iz Pešte. Aleksandar Karađorđević je 1851. godine od Porte u Istanbulu tražio odobrenje za izgradnju pruge. Shvatajući važnost pruge ,Turci su pozvali geometre iz Engleske da odrede trasu. Kada je Aleksandar Karađorđević doznao za to toliko se razbesneo pa je geometre proterao.

Srbija se potom okrenula Austrougarskoj, od koje je dobila podršku za izgradnju pruge Beograd–Niš. Međutim, srpsko-turski rat odložio je dalje pripreme. Na Berlinskom kongresu 1878. godine, na kojem je Srbija dobila potpunu nezavisnost, doneta je odluka o izgradnji železnice koja će preko Srbije i Bugarske povezivati Evropu sa Turskom i Bliskim istokom. Na osnovu ove odluke i na insistiranje Austrougarske juna 1880. godine Srbija je zaključila ugovor o izgradnji pruge od Beograda do Niša, sa krakom do Vranja. Nakon dobijanja povoljnih kredita radovi su počeli 15. jula 1881. godine, kada je knez Milan Obrenović nedaleko od današnje „Gazele” udarcem srebrnim budakom označio početak izgradnje srpskih železnica.

Prvi voz, ukrašen cvećem i srpskim trobojkama, iz Beograda ka Nišu krenuo je 4. septembra 1884. godine. Pored velikog broja građana, ovom događaju prisustvovali su gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Prva redovna kompozicija sa putnicima krenula je 15. septembra i taj datum je zvaničan početak železničkog saobraćaja u Srbiji. Dužina pruge bila je 243,5 kilometara i imala je 23 stanice.

Tom prilikom puštena je u upotrebu i zgrada železničke stanice u Beogradu, koja je po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića urađena u duhu klasične arhitekture na nasutom prostoru nekadašnje „Bare Venecije”. Vrata stanice su se završavala u obliku polukruga iznad koga je u gvožđu, rimskim brojevima, ispisana godina kada je sagrađena stanica. Stanica je bila bombardovana u oba svetska rata. Zgrada niške železničke stanice, sagrađena kad i pruga, tokom anglo-američkog bombardovanja 1944. godine bila je tako oštećena da nije bila moguća obnova.

Inače, prva pruga na teritoriji današnje Srbije povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji i puštena je u upotrebu avgusta 1854. godine.

Na marki nominale 22 dinara motivi su prva parna lokomotiva železnice Srbije tip CS 1, grb „Srpske državne železnice” iz 19. veka, i u pozadini zgrada beogradske železničke stanice. Na marki nominale 46 dinara prikazana je elektrolokomotiva serije JŽ 441, grb JP „Železnice Srbije”, a u pozadini zgrada niške železničke stanice. Na koverti prvog dana prikazana je geografska karta pruge Beograd–Niš sa lokalnim stanicama i red vožnje prvog svečanog voza iz Beograda. Umetničku obradu maraka i koverta uradila je Nadežda Skočajić, dizajner, a stručnu saradnju pružio je inženjer Slobodan Rosić.

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u Zavodu za izradu novčanica u tabačićima od po 10 maraka i u tiražu 528.000 komada marke od 22 dinara i 128.000 marke od 46 dinara. Na dan emitovanja serije Pošta Srbije pustila je u opticaj i prigodan koverat prvog dana sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.