Не­свр­ста­ни ни­су смет­ња ЕУ

При­бли­жа­ва­ње Ср­би­је по­кре­ту не­свр­ста­них не угро­жа­ва европ­ску пер­спек­ти­ву Бе­о­гра­да, али и у ЕУ и ме­ђу до­ма­ћим ана­ли­ти­ча­ри­ма све че­шће се чу­ју упо­зо­ре­ња да тре­ба па­жљи­во од­ме­ра­ва­ти ко­ра­ке.

„Те­жња ка члан­ству у ЕУ, или члан­ство у ЕУ, не ис­кљу­чу­је бли­ске кон­так­те са оста­лим ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма или по­кре­ти­ма. Ипак, тре­ба има­ти на уму да члан­ство у ЕУ зна­чи свр­ста­ти се уз оста­ле чла­ни­це ЕУ као и уз европ­ске вред­но­сти. ЕУ као це­ли­на фор­му­ли­ше за­јед­нич­ку спољ­ну и без­бед­но­сну по­ли­ти­ку, што зах­те­ва со­ли­дар­ност и ак­ци­ју свих зе­ма­ља чла­ни­ца”, ка­же за „По­ли­ти­ку” ам­ба­са­дор Швед­ске у Бе­о­гра­ду Кри­стер Брин­ге­ус.

Про­фе­сор Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка и бив­ши ам­ба­са­дор Ср­би­је у Фран­цу­ској др Пре­драг Си­мић био је је­дан од оних ко­ји су кри­ти­ко­ва­ли Та­ди­ће­ву по­се­ту Ки­ни.

„ДС је до­био власт упра­во за­хва­љу­ју­ћи обе­ћа­њу да ће до­ве­сти Ср­би­ју у ЕУ и то он­да мо­ра би­ти кич­ма на­ше спољ­но­по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је. Тврд­ња да на­ша спољ­на по­ли­ти­ка по­чи­ва на че­ти­ри сту­ба – Ва­шинг­то­ну, Мо­скви, Пе­кин­гу и Бри­се­лу ко­ји су вр­ло ра­зно­род­ни и про­ти­ву­реч­ни иза­зва­ла је ве­ли­ку кон­фу­зи­ју”, ка­же Си­мић за „По­ли­ти­ку”.

Он ис­ти­че да Ср­би­ја, уко­ли­ко же­ли да иде у ЕУ, мо­ра сво­ју спољ­ну по­ли­ти­ку да при­ла­го­ђа­ва том ци­љу при­ме­њу­ју­ћи оне стан­дар­де ко­је и ЕУ при­ме­њу­је у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма.

„Као зе­мља ко­ја ни­је члан ЕУ мо­же­мо во­ди­ти по­ли­ти­ку ка­кву же­ли­мо, али мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на да се не су­да­ри­мо са ци­ље­ви­ма САД и ЕУ. Ако же­ли­мо да уђе­мо у европ­ску по­ро­ди­цу он­да вред­но­сти ко­је до­ми­ни­ра­ју на­шом уну­тра­шњом и спољ­ном по­ли­ти­ком мо­ра­ју би­ти и европ­ске вред­но­сти, а не Ти­то­ве вред­но­сти или вред­но­сти По­кре­та не­свр­ста­них”, сма­тра Си­мић.

Од­го­ва­ра­ју­ћи на ова­кве кри­ти­ке ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Вук Је­ре­мић је пре не­ко­ли­ко да­на у ин­тер­вјуу Тан­ју­гу ре­као да за њих има „ја­ко ма­ло раз­у­ме­ва­ња” јер да­нас не по­сто­ји ни­јед­на др­жа­ва на све­ту ко­ја не те­жи про­ду­бљи­ва­њу од­но­са са Ки­ном, ме­ђу пр­ви­ма зе­мље ЕУ.

(/slika2)Евро­па је, ка­ко је ре­као, ва­жна, члан­ству те­жи­мо, али то ни­је је­ди­ни при­о­ри­тет Ср­би­је.

Об­ја­шња­ва­ју­ћи од­лу­ку о гла­са­њу про­тив ре­зо­лу­ци­је о не­по­што­ва­њу људ­ских пра­ва у Ира­ну, иза ко­је је ста­ла ЕУ, он је ре­као да је „Ср­би­ја ма­ла др­жа­ва ко­ја мо­ра па­жљи­во да на­сту­па у ди­пло­мат­ским во­да­ма”.

Иран је, ка­ко је на­вео, је­дан од нај­зна­чај­ни­јих по­др­жа­ва­ла­ца Ср­би­је у Ислам­ској кон­фе­рен­ци­ји, чи­ја ве­ћи­на чла­но­ва ни­је при­зна­ла Ко­со­во, ни­ти до­зво­ља­ва члан­ство Ко­со­ву у тој ор­га­ни­за­ци­ји.

Пре­ма ре­чи­ма др Ду­ша­на Ре­љи­ћа, из Не­мач­ког ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност, оно што нај­ви­ше мо­же да ре­ме­ти при­бли­жа­ва­ње Ср­би­је као и би­ло ко­је дру­ге зе­мље ЕУ, је­сте не­до­ста­так ре­фор­ми у по­ли­тич­ком, при­вред­ном и со­ци­јал­ном си­сте­му као и ве­ли­ка ко­руп­ци­ја у др­жав­ној упра­ви.

„Не­ка­ква узроч­но­по­сле­дич­на ве­за из­ме­ђу са­рад­ње Ср­би­је са азиј­ским зе­мља­ма или чла­ни­ца­ма По­кре­та не­свр­ста­них и ула­ском у ЕУ не по­сто­ји. Ме­ђу­тим, по­сто­ји те­жња ЕУ да се уну­тар ње фор­ми­ра за­јед­нич­ка по­ли­ти­ка без­бед­но­сти и од­бра­не и на­рав­но да зе­мље ко­је же­ле да при­сту­пе ЕУ мо­ра­ју да во­де ра­чу­на да се у свом спољ­но­по­ли­тич­ком по­на­ша­њу не су­прот­ста­ве тој по­ли­ти­ци”, ка­же Ре­љић.

Он, ме­ђу­тим, под­се­ћа на слу­чај Фин­ске, Швед­ске, Ки­пра, Мал­те и Аустри­је као зе­ма­ља ко­је не са­мо да ни­су чла­ни­це НА­ТО-а не­го су не­ке од њих као Ки­пар и Мал­та ак­тив­ни у По­кре­ту не­свр­ста­них или су из­ри­чи­то не­у­трал­не као што су Швед­ска или Фин­ска.

Има­ју­ћи то у ви­ду, ка­ко ка­же, је­ди­ни кон­фликт ко­ји би Ср­би­ја мо­гла да има са ЕУ је не­са­рад­ња са Еулек­сом на Ко­со­ву јер је то за­јед­нич­ка ми­си­ја свих зе­ма­ља укљу­чу­ју­ћи и оне ко­је ни­су при­зна­ле не­за­ви­сност Ко­со­ва.

---------------------------------------------------

Ср­би­ја ре­ђе гла­са за ре­зо­лу­ци­је ЕУ

У нај­но­ви­јем го­ди­шњем из­ве­шта­ју Европ­ског са­ве­та за ино­стра­не по­сло­ве чи­ји је је­дан од ауто­ра Мар­ти Ах­ти­са­ри, бив­ши спе­ци­јал­ни иза­сла­ник УН-а за пре­го­во­ре о ста­ту­су Ко­со­ва, на­во­ди се да Ср­би­ја спа­да у гру­пу та­ко­зва­не ши­ре Евро­пе у ко­јој су 16 европ­ских зе­ма­ља ко­је ни­су чла­ни­це ЕУ, али ко­је углав­ном гла­са­ју за пред­ло­ге ЕУ зе­ма­ља у Са­ве­ту без­бед­но­сти.

Ове го­ди­не је, ка­ко је на­зна­че­но, Ср­би­ја због Ко­со­ва ре­ђе гла­са­ла за пред­ло­ге ЕУ зе­ма­ља. Је­дан од слу­ча­је­ва у ко­ји­ма је Ср­би­ја гла­са­ла дру­га­чи­је од чла­ни­ца ЕУ је ре­зо­лу­ци­ја о кр­ше­њу људ­ских пра­ва у Ира­ну про­тив ко­је је Ср­би­ја гла­са­ла у Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни у де­цем­бру про­шле го­ди­не.