Неизвесност и поделе у Савету безбедности

ИНТЕРВЈУ
Вук Јеремић, министар спољних послова Републике Србије, предао је у петак Секретаријату Уједињених нација и чланицама Савета безбедности одговор званичног Београда на извештаје генералног секретара Бан Ки-Муна у којем се уз суштинске примедбе у вези са Унмиковим нарушавањем резолуције СБ 1244 истичу и многе чињеничне нетачности наведене у том документу. Јеремић је боравак у Њујорку искористио и за сусрете са представницима земаља чланица СБ "припремајући терен" за наступ делегације Републике Србије, предвођене председником Борисом Тадићем, који ће 16. јануара говорити на седници СБ УН у Њујорку и тражити подршку што већег броја земаља чланица за наставак преговора о будућем статусу Косова и Метохије под окриљем УН. Министар Јеремић верује да ће дипломатска активност Владе Србије дати резултате и да је наставак дијалога Београда и Приштине ипак могућ.

Оценили сте да је одлагање седнице СБ УН која је требало да буде одржана 9. јануара за 16. истог месеца добар знак, односно позитиван развој ситуације, који ће чланицама тог тела дати додатно време да проуче српски одговор на поменути извештај. Да ли очекујете да ће представници држава сталних и несталних чланица СБ узети у обзир српски одговор и заложити се за евентуални наставак преговора Београда и Приштине?

Свакако ће бити узет у обзир овај званични одговор Србије на извештај генералног секретара Уједињених нација. Одговор сам предао у Њујорку и он је заведен као званични документ у Савету безбедности, тако да ће све земље чланице СБ у свом припремном материјалу за седницу имати, поред извештаја генералног секретара, и званични одговор Београда. У том смислу је веома добро што је ова седница померена за недељу дана и што ће представници свих земаља имати времена да се упознају са нашим одговором на поменути извештај. У петак сам имао разговоре са готово свим чланицама СБ. Посебно сам се концентрисао на несталне чланице (Индонезија, Јужна Африка, итд.) и нове несталне чланице СБ (Хрватска, Либија, Вијетнам, Буркина Фасо и Костарика прим. а.) и скренуо сам им пажњу на најважније елементе нашег одговора. Очекујем да ће током седнице сви дискутовати о овоме. Наш одговор ће дати много аргумената онима који ће дискутовати на линијама блиским Београду.

Шта очекујете од представника земаља несталних и нових чланица СБ у погледу њиховог става према наставку преговора?

Данас сам разговарао са представницима свих пет земаља, нових чланица СБ, и из три добио изузетно позитивно мишљење о принципу да се само преговорима може доћи до компромиса. Ту није реч само о КиМ, већ o генералном принципу у међународним односима. Очекујем зато да у овом саставу СБ неће бити чак ни релативне већине која ће оштро заступати становиште да нема више простора за преговоре. Мислим да у овом тренутку постоји значајан број земаља чланица СБ, односно већина, која нема ништа против наставка преговора. Овом приликом се не бих упуштао у набрајање, али верујем да та већина постоји.

Који су њихови мотиви да подрже ставове које ће изнети председник Тадић?

Верујем да ће сви представници земаља чланица СБ говорити 16. јануара на дебати у Њујорку, а да ће значајан број земаља заступати гледиште да је неопходно наставити трагање за компромисом који ће задовољити Београд и Приштину. Што се тиче обраћања наше делегације, односно председника Тадића, поновићемо јасне ставове у вези са очувањем суверенитета државе, њеног територијалног интегритета и међународног права. Тражићемо наставак преговарачког процеса под окриљем УН и још једном указати на негативне последице евентуалног једностраног проглашења и признања независности јужне покрајине Србије. Наметање решења, кршење резолуције СБ УН 1244 и кршење повеље УН представљало би опасан преседан и угрозило не само регион Балкана, већ и неке друге делове света. Све више земаља има слуха за ту опасност.

Ипак, пресудну улогу играју земље сталне чланице СБ. Да ли међу њима евентуално очекујете усаглашавање?

Када је реч о сталним чланицама СБ, оне имају јасно опредељене ставове. На једној страни су Русија и Кина, на другој САД, Велика Британија и Француска. То је прилично уравнотежена подела, што значи да ће ставови земаља несталних чланица имати већу тежину. У политичком смислу веома је важно да се не дође до те "магичне бројке девет", јер када се у СБ УН одлуке изгласавају већином, наравно у случајевима када ниједна од сталних чланица не посегне за правом вета, потребно је девет гласова. Осам није довољно. У СБ је тешко објаснити наметање неке одлуке за коју не постоји чак ни релативна већина од девет присталица. Због свега тога је наш активан дипломатски ангажман од изузетног значаја, јер је СБ у овом тренутку изузетно подељен.

Да ли то значи да уз подршку Русије и Кине Србија рачуна на још три гласа подршке нових несталних чланица и да ли је то све?

Нису само пет нових чланица важне, већ и преосталих пет несталних чланица међу којима су Јужна Африка и Индонезија (уз Белгију, Италију и Панаму, прим. а.) које су већ раније дискутовале на линијaмa блиским нашим. После разговора које сам у петак водио са представницима ових земаља, не очекујем да ће променити ставове. Понављам, СБ је веома подељeн када су посреди ставови земаља сталних чланица тако да су мишљења свих десет држава несталног чланства од великог значаја.

Колико је исход предстојеће седнице СБ 16. јануара у вези са оним што ће се десити десетак дана касније у Бриселу и да ли верујете да ће Србија 28. јануара потписати Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ?

Званични став Брисела је да су то два одвојена процеса и ми ћемо уложити максималан дипломатски напор да то тако и остане. У интересу је Србије да то остану два раздвојена процеса. Мислим да предстојећа седница 16. јануара у СБ нема додирних тачака са потписивањем, за нас изузетно важног, Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ. Надам се да ће тај уговор бити потписан 28. јануара. Препрека на том путу је стара и добро позната, и то je једини политички услов на путу Србије ка европској интеграцији – потпуна сарадња са Хашким трибуналом. Мишљење велике већине држава чланица ЕУ јесте да Србија чини све што је у њеној моћи да оконча сарадњу, што је наравно и став Београда, али постоје једна или две земље које не деле сасвим то мишљење. Учинићемо све што је у нашој дипломатској моћи да се тe преостале земље ипак сложе са оним што заступа већина. Подсетићу да се Споразум потписује са свих 27 држава, а не само са Бриселом. Надамо се да ће до консензуса ипак доћи и да ћемо потписати Споразум. Наставак европских интеграција наше земље је, уз очување територијалне целовитости, један од два најважнија политичка циља Владе Србије.

Ви ћете већ 8. јануара отпутовати у Брисел као претходница српској делегацији, и претпостављамо разговарати са Хавијером Соланом, високим представником за спољну политику и безбедност ЕУ. Шта ћете му казати о евентуалној одлуци о слању мисије ЕУ која неће бити одобрена у СБ УН?

Наш став је јасан, сматрамо да било каква промена састава, величине или мандата међународног присуства на КиМ мора бити одобрена у СБ. Све друго би било противно резолуцији 1244. То је наш политички став који је доношењем Резолуције потврђен и у Скупштини Србије. У случају нарушавања суверенитета и територијалног интегритета Србије, влада ће поступити у складу са припремљеним акционим планом. Наравно, учинићемо све да до тога уопште и не дође.