Српски цех лома на Волстриту

Ужасавао ме је сваки поглед на курсну листу. Чињеница да ћу, уколико и успем да наплатим своју робу, због пада динара добити за петину мање новца него што сам планирао потпуно ми је помрсила рачуне. Партнери из иностранства тражили су наплату потраживања, а новца није било јер од дужника на домаћем тржишту робу није било могуће наплатити. Јежио сам се од претераног оптимизма српских државних званичника, плашио сам се да овдашњи политичари уопште не схватају озбиљност ситуације.

Овако се Топлица Спасојевић, први човек ИТМ-а, јуче присећао како је изгледало пословати у Србији када је овдашњим привредним токовима прострујала промаја са Волстрита. А о паници која је тих дана владала на тржишту можда најбоље говори чињеница да је само у једном дану из једне овдашње банке због лоших вести из иностранства повучено пет милиона евра девизне штедње. За само неколико недеља у сламарице је из банака враћено више од милијарду евра.

Данак који је у Србији узела светска финансијска криза, према подацима државне статистике, мери се падом индустријске производње од чак 17 одсто, смањењем увоза за 40 процената, успоравањем извоза за око 33 одсто, али и међугодишњим растом цена од 9,5 процената. Потпуно невероватно данас звучи чињеница да се крајем јула прошле године у мењачницама евро куповао за око 77 динара, а да је вредност акција на Београдској берзи била чак четири пута већа него данас. Осим што је однео четвртину вредности наше националне валуте, цунами са Волстрита је утицао и на повећање спољног дуга земље. Према подацима Народне банке Србије, последњег дана јула дуговања српске државе и привреде износила су 21,98 милијарди евра, што је за 2,87 милијарди више него у истом месецу прошле године. Укупна вредност свега што се произвело и услуга између два јула пала је за 3,5 одсто, док ће према процени Међународног монетарног фонда тај пад до краја године достићи четири процента. Без посла је, према процени Националне службе за запошљавање, остало око 155.000 људи, што је укупни број запослених смањило за 7,75 одсто.

Једино се просечна плата благо повећала. У односу на исплаћену пре годину дана, овогодишња је номинално већа 10,7, а реално 2,5 процената.

– Такав епилог нико од политичара није очекивао – подсећа Спасојевић. – Привредници јесу. У то време сам био у Русији, са страхом посматрао шта се дешавало на тамошњем тржишту и знао да то не може да нас заобиђе. Упозоравао сам овдашње политичаре, док су они изјављивали да је криза наша шанса. Тог оптимизма без покрића сам се највише плашио. Ипак, очекивао сам да ће криза трајати дуже. По свему судећи, она је у свету дотакла дно. Али, опоравак ће трајати дуже него што многи мисле.

За Наташу Марјановић, директорку пензионог фонда „Делта Ђенерали”, посебно упечатљиви су били први дани октобра прошле године, када је за само три дана званични индекс Београдске берзе изгубио трећину своје вредности.

– Иако је стање у домаћој привреди у том тренутку било далеко од идеалног, тај стрмоглави пад није имао утемељење у реалним показатељима и био је искључиво производ панике. Као директорка институције која је везана за тржиште капитала, нимало нисам била равнодушна док сам посматрала такав развој догађаја – каже и додаје да смо били сведоци нечега што се дешава само једном у веку.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, сматра да смо и у кризи трошили више него што смо смо могли и тиме само сипали уље на ватру.

– Сви штеде, а ми нисмо обуздали потрошњу. Показали смо да не знамо да владамо кризом. Велики пад извоза и увоза је опасан индикатор који показује да конкурентност наше привреде слаби. Зато нас криза погађа више него друге – процењује Шуковић.