Помен Браћи Лиман

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. септембра – „Уместо да су научили лекцију Лимана и кризе из које се још опорављамо, изабрали су да је игноришу. То не раде само на своју штету, него и на штету нације...”

Ово је била једна од две кључне поруке из говора Барака Обаме пред око 150 посленика Волстрита у Њујорку. Амерички председник није случајно одабрао датум посете срцу америчке финансијске индустрије – то што се око 150 одабраних лидера берзанског и банкарског света обратио на годишњицу највећег банкрота у америчкој историји – краха 158 година старе инвестиционе банке Браћа Лиман – била је порука сама по себи.

Али није се задржао само на подсећању – желео је и да упозори. Да „нема повратка на дане безочног понашања и неконтролисаних претеривања која су у срцу ове кризе, кад су многи били мотивисани једино апетитом за брзим профитом и надуваним бонусима”.

Обама је нагласио да се економија стабилизује, али да то не треба да буде изговор Волстриту да обнови стару праксу која је довела до дубоке рецесије и државу принудила да интервенише са хиљадама милијарди долара, како би спречила потпуни колапс како националне, тако и глобалне економије. Нагласио је да неће више бити толерисано финансијско коцкање, али његове речи су дочекане врло хладно, уз само један куртоазни аплауз.

Најгоре је прошло и Волстрит би, како се све чешће овде упозорава, најрадије да све буде онако како је било пре годину дана. Увођење нових правила на финансијско тржиште други је реформски пакет нове администрације, али Конгрес, заокупљен контроверзама око здравственог законодавства, тешко да ће стићи да неопходне законе усагласи и изгласа до краја године, како је планирано.

Републиканска опозиција и ову идеју дочекује на нож с истим аргументима: да ће промене дати нова широка овлашћења државној бирократији и спутавати личну иницијативу. Поред тога, главни играчи са Волстрита су веома ангажовани у лобирању да разводне председникове предлоге о пооштравању правила за профитабилне али високоризичне „финансијске деривате” чија је акумулација и довела до кризе. Одлучни су да озакоњење рестрикција на примања финансијских менаџера – никако не прође.

Обами, међутим, иде наруку подсећање на оно што се догодило тачно пре годину дана. Медијска комеморација Браћи Лиман овде, наиме, доноси не баш угодна подсећања на велику финансијску драму која је покренула замајац кризе и довела до тога да је данас 15 милиона Американаца незапослено, 9,4 милиона више него кад је рецесија почела.

Годишњица је повод и за анализе и питања да ли је и Браћу Лиман држава требало да избави, као што је то учинила са неким банкама пре и после њеног пада. Одговор је углавном негативан – догодило се оно што се морало догодити.

Стечајни поступак, иначе, још траје и у њему је ангажовано неколико стотина намештеника који су у банци радили и пре њеног колапса. Менаџерски врх је углавном нашао ново, премда не више тако удобно ухлебље у другим кућама Волстрита. Британска банка Беркли и јапански холдинг Номура, који су купили северноамеричке, односно азијске операције Лимана, запослили су око 12.000 радника. Остали су добили отпремнине које су углавном потрошене.

Некадашњи први човек Лимана, главни директор Ричард Фулд, на свом послу био је још 90 дана после банкрота. Већ 16. септембра продао је све своје акције фирме за 525.000 долара, мада су средином 2008. вределе чак 145 милиона. Отишао је без отпремнине (иако су му плата и бенефиције дотле износиле 40 милиона годишње) и основао сопствену фирму за финансијски консалтинг којој баш не цветају руже. То не значи да је постао сиромах: најпре је продао своју колекцију цртежа за 13,5 милиона. За своју кућу у њујоршкој Парк авенији почетком ове године тражио је 32 милиона, а прошлог месеца је отишла за 25. Кућу на Флориди од 1.100 квадрата, 2004. купљену за 13,75 милиона, формално је продао супрузи за десет долара, што је изазвало протесте поверилаца који сматрају да је и Фулдова лична имовина требало да уђе у стечајну масу.

На другом крају је некадашња секретарица Стејси Мин, која је зарађивала 75.000 годишње, а данас, пошто је потрошила отпремнину и исекла своје кредитне картице, живи од тога што јефтино купује козметику у дисконтима и препродаје је на интернет пијаци И-беј, за неколико долара профита.