Тако је требало да игра Ђоковић

Аргентина слави свог тениског Марадону. Божја рука која држи рекет пригрлила је елегантни трофеј за победника Међународног првенства САД. У њега се први пут од 2004. није огледала узвишеност најбољег тенисера свих времена. Швајцарац Роже Федерер овај пут је стајао спуштеног погледа, издвојен из главне сцене, у кожи својих супарника у претходним финалима. „Артур Еш” је овацијама даровао новог шампиона Хуана Мартина дел Потра.

Ето то је тај јунак који је храбро изашао на мегдан неприкосновеном владару америчког турнира за грен-слем и на крилима челичне самоуверености савладао га с 3:6, 7:6 (7:5), 4:6, 7:6 (7:4), 6:2. У беспоштедној бици прса у прса с њим, која је трајала скоро четири и по часа, изборио се да у легенду унесе своју величанствену победу и Федереров неочекивани пораз. Неуспех који је неупоредивог швајцарског аса задесио после 41 победе на „Флашинг Медозу” узастопце вредан је прилог тениској историји а иде „на душу” младог Аргентинца.

Дел Потро је био отписан уочи финала, прежаљен када је изгубио први сет, али није устукнуо. Данас је овенчан славом коју је у Федереровој ери заслужио још само Шпанац Рафаел Надал.

Био је то свакако дуел за незаборав. Играло се спуштених гардова. Обојица су примали болне ударце, падали су и устајали, али се некако непрестано чинило да ће и овог пута судбина да буде окрутна према Федереровом противнику који ће да остане без награде за своје витешко држање. Сетимо се само недавног вимблдонског финала и колико је Американца Ендија Родика мало делило од највреднијег престола тениског спорта, а на њега је опет засео швајцарски тенисер.

Дел Порто је на мечу свог живота израстао у пример за непоколебљиву вољу која је потопила Федерера у одлучујућем сету као незаустављива бујица. Аргентинац можда и јесте изашао на мегдан с намером да скупо прода кожу па шта буде, али је ту, на лицу места, пронашао непресушни извор своје чврсте вере у победу. Више није било респекта ни трунке за великог шампиона. Лед под Федерером је кренуо незадрживо да пуца када је Дел Потро повео с 3:0 у петом сету и више му није било спаса.

Дан раније очи у очи с њим био је Новак Ђоковић. Изгубио је са 7:6 (7:3), 7:5, 7:5. Резултат указује да је борба била неизвесна и да је одлука падала у завршницама сетова, али… У полуфиналном дуелу узбуђење ни делом није захватало трибине као што је то било у мечу за трофеј. У финалу се Дел Потров темперамент пренео и на последњег гледаоца. Када се Аргентинац преобразио у лава, публика је била затечена, изненађена и задивљена. Његово надахнуће је било све опасније, а Федереру је постало јасно да је стекао ривала од кога почиње да стрепи. Такав осећај није имао против Ђоковића. У завршницама је деловао готово рутински. Наш тенисер је требало да игра као Дел Потро, али је упао у замку превеликог респекта према Федереру.

Тако је било и недавно у Синсинатију. Швајцарац је победио у финалу са 6:1, 7:5. Од Ђоковића смо очекивали да га савлада. Испоставило се да нас је заварао његов успех дан раније у полуфиналу против Надала који ни једног часа није долазио у питање. Било је 6:1, 6:4. Шпанац, види се то голим оком, још плаћа данак повреди која га је одвојила чак и од одбране вимблдонског трона. Ни Дел Потро није пропустио прилику да то искористи. У полуфиналу је лако изашао на крај с њим са 6:2, 6:2, 6:2, али није заспао на ловорикама свог првог великог финала. Његово држање против Федерера је лекција и Ђоковићу. Или боље рећи, Дел Потро је имао Ђоковићево држање из полуфинала Међународног првенства Аустралије прошле године. Колико се дуго чека на такву игру нашег аса можда најбоље говори закључак да би нас њом у Њујорку затекао изненађене.

---------------------------------------------------------

Са 198 цм највиши победник икада

Са 198 цм Дел Потро је највиши победник на неком турниру за грен слем у историји. У уторак пуни 21 годину, а пети је најмлађи победник у Њујорку у такозваној ери професионализма (од 1968). У 118-годишњој историји турнира постао је тек други Јужноамериканац с трофејем. Његов земљаком Гиљермо Вилас, који је био на финалу, тријумфовао је 1977, а тада се играло на шљаци.

--------------------------------------------------------

Дел Потро на завршном турниру

Захваљујући величанственом тријумфу на Међународном првенству САД најбољи аргентински тенисер Хуан Мартин дел Потро се већ изборио за учешће на завршном турниру сезоне у новој дворани „О2” у Лондону (22-29. новембар). Пре њега то право су на основу бодова скупљених ове године стекли Швајцарац Роже Федерер, Британац Енди Мареј, Шпанац Рафаел Надал и Новак Ђоковић. Остало је да се поделе још три карте, а за њих конкуришу Американац Енди Родик, Рус Николај Давиденко, Французи Жо Вилфрид Цонга и Жил Симон, Шпанац Фернандо Вердаско…

Бригу су пребринула и четири пара: близанци Боб и Мајк Брајан из САД, Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор, Чех Лукаш Длоухи и Индијац Леандер Паес који су тријумфовали у Њујорку, и Индијац Махеш Бупати и Бахамац Марк Ноулс. Остала су још четири места. Титуле освојене у Шангају прошле године у Лондону бране Ђоковић и Зимоњић и Нестор.

----------------------------------------------------------

Сестре Вилијамс у пару мајстори за финала

Сестре Серена и Венус Вилијамс су победнице у игри парова на Међународном првенству САД. Сада имају туце највреднијих титула заједнички и ни једном нису изгубиле у финалу. У Њујорку су убедљиво са 6:2, 6:2 савладале најбољи дубл на свету Зимбабвеанку Кару Блек и Јужноафриканку Лизел Хубер која од претпрошле године игра под америчком заставом.

На турниру за грен-слем пред домаћом публиком једини претходни пут су тријумфовале пре деценију, а снаге су биле удружиле и 1997 (прво коло), 2000 (без борбе у полуфиналу) и 2001 (треће коло). Ове године нису подигле трофеј само на „Ролан Гаросу” на којем су најбоље биле 1999. На Међународном првенству Аустралије су победиле и 2001. и 2003, а на Вимблдону још 2000, 2002. и лане. Имају олимпијско злато из Сиднеја 2000. и из Пекинга прошле године, а то значи да су комплетирале такозвани златни слем (титуле са сва четири турнира за грен слем и најсјајније одличје с Игара).