Турбулентна 2007. година

Последње дане прошле године обележила је и вест о томе да је број закључених трансакција премашио 300.000, као и да је вредност годишњег промета на берзи у Београду надмашила две милијарде евра, односно 164 милијарде динара.
Тиме је вредност промета из 2006. године премашена за више од 64 одсто, а истовремено је остварена вредност лањског промета већа од укупно оствареног на берзи у 2005. и 2006. години. Овоме је највише допринело трговање акцијама, чији је укупан промет у прошлој години износио 148,4 милијарде динара и за 69,9 одсто је већи у односу на 2006. годину.

У трговању обвезницама РС остварен је промет од 16,6 милијарди динара, што у односу на 2006. годину представља раст за четвртину.

Највећи месечни промет остварен је у априлу 2007. године и износио је 23,4 милијарде динара, односно 290 милиона евра.

Просечан дневни промет лане износио је 662,6 милиона динара, а остварен је у уобичајених 1.210 трансакција дневно.

Просечна величина трансакције акцијама у 2007. години износила је 519,5 хиљада динара, док је уобичајена вредност закљученог посла у трговању обвезницама РС била 1,1 милион динара. У односу на 2006. годину вредност просечне трансакције акцијама смањена је за око 30 одсто, док је у трговању обвезницама РС просек трансакције увећан за више од 104 процента.

Величина просечне трансакције сведочи и о томе да ли на тржишту учествују већи или мањи инвеститори, што јасно показује да је у 2007. години у трговање акцијама укључен велики број малих улагача.

У структури лањског берзанског промета акцијама остварено је 89,9 одсто и то у 94,8 одсто укупног броја трансакција.

Тиме се наставља тенденција повећавања учешћа акција у укупном трговању на Берзи из претходних година. При том, од укључења првих акција на листинг А Берзе, до краја децембра, на овом сегменту тржишта остварен је промет од пет милијарди динара, односно 3,1 одсто укупног годишњег промета на берзи. Заједно с обвезницама РС, промет остварен на листингу А тиме износи 13,1 одсто годишњег промета, док је преосталих 86,9 процената трговања обављено у промету акцијама на ванберзанском тржишту.

Највећа вредност промета акцијама остварена је у режиму континуираног трговања и износи 92,7 милијарди динара, односно 62,5 процената годишњег промета тим папирима. Подсећања ради, по методу континуираног трговања, крајем децембра, трговало се акцијама 50 компанија укључених на Београдску берзу, док се свим осталим тргује методом преовлађујуће цене, са оствареним укупним прометом од 40,4 милијарде динара, односно 27,2 процената укупног годишњег трговања. Блок трговања налазе се на трећем месту по оствареном промету лане са 13,4 милијарде динара, док некад доминантни метод трговања, по минималној цени, у претходној години остварује промет од само 1,8 милијарди динара.

Као никада раније, кретање вредности индекса Београдске берзе било је у центру пажње интересовања јавности у току 2007. године. Почетак године и наставак позитивног тренда који је започет још крајем 2006. године подстакао је многе индивидуалне инвеститоре да се укључе у трговање на Београдској берзи. Узлазни тренд српског тржишта капитала био је рекордан у односу на све земље у окружењу и друга компаративна тржишта, па су и годишње и историјски максималне вредности индекса постигнуте почетком маја, и то индекса BELEX15 на нивоу од 3.335,20 индексних поена, а општег индекса на нивоу од 5.007,34 поена.

Од почетка године, раст вредности индекса тада је износио 99 одсто (BELEX15) и 88 процената (BELEXline).

Крај априла и почетак маја донели су прве озбиљније потресе на домаћем тржишту капитала, а благи негативан тренд настављен је све до друге половине децембра. Наредни озбиљнији пад вредности индекса десио у октобру 2007. године, а разлоге за оваква кретања треба потражити, као што је већ више пута и напоменуто, у пребрзом расту тржишта у првом тромесечју 2007. године, психолошким ефектима панике код још неискусних домаћих инвеститора, политичкој ситуацији, али и проблемима попут величине тржишта, изостанка великих јавних предузећа са Београдске берзе, слабог поштовања принципа корпоративног управљања и недовољног извештавања, што је све предуслов за поверење великих играча у тржиште капитала.

Од почетка маја и рекордне дневне вредности па до краја године индекси Берзе су забележили пад од 23,5 одсто (BELEXline) и 29,8 процената (BELEX15).

Ипак, на годишњем нивоу индекси Берзе забележили су значајан раст, и то 42,8 одсто (BELEXline) и 33,5 процената (BELEX15).