Екологија без граница

Експертски тим „Амбасадора животне средине„ анализом званичних националних и међународних документа утврдио је да политичари земаља западног Балкана укључујући и наше доносиоце одлука, још немају свест да су питања животне средине један од моћних алата такозване „меке - зелене “ дипломатије.

Лидери будућности су они људи који владају техникама зелене дипломатије, познају принципе одрживог развоја, стратешки постављају ова питања у припоритете свог деловања..„Амбасадори животне средине“ кроз различите активности на локалном и глобалном нивоу, кроз пројекте заступања, едукација врше утицај да се на Балкану овим питањима приступа одговорније.

Својим активностима дајемо позитиван пример како цивилни сектор може бити партнер доносиоцима одлука у креирању позитивних промена, како зеленом димпломатијом може јачати кредибилитет земље и региона.

Неки од пројеката и активности то добро илуструју.

РЕА пројекат „Акција и еколошка кохезија западног Балкана“ је пројекат који је започео крајем фебруара ове године у Скопљу у коме је један од циљева идентификација лидера одрживог развоја. Овај пројекат у коме као регионални координатори са партнерима покрећемо широку акцију зеленог заступања и дипломатије на простору Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Србије и Косова. У оквиру пројекта радимо на подизању свести и јачем повезивању чланова локалних и националних парламената, представника министарстава, политичких странака, невладиних организација, бизнис сектора, експерата и медија по овим питањима .

Очекивани резултати РЕА пројекта, који траје две године, су стварање јаке регионалне еколошке кооалиције за западни Балкан коју чине најмање 65 лидера одрживог развоја, звачајно већи утицај цивилног сектора у креирању зелених политика, пораст еколошких иницијатива на локалном, националном, регионалном нивоу.

Кроз овај пројекат заједно са партнерима се залажемо да питања животне средине немају административних граница, партијских боја и да се једино кроз дијалог, партнерство, разумевање и усклађивање закона се могу направити велике позитивне промене на националном и регионалном нивоу.

Александра Кнез-Милојковић

-----------------------------------------------------------

Трећина грађана за оштрије казне за загађиваче

Око 11 одсто грађана у региону Западног Балкана задовољно је квалитетом животне средине, а трећина испитаника у Србији сматра да би оштре казне и едукација поправили ситуацију, резултати су најновијег истраживања, спроведеног током јула ове године у Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији, Црној Гори и Србији, а циљ је био да се види како грађани оцењују заштиту животне средине, По речима Првослава Плавшића , директора ПР агенције „Хил енд Нолтон”, која је спровела истраживање, резултати су показали да је веома низак степен задовољства о квалитету животне средине у Србији и земљама региона.

Највећи број испитаника из Србије сматра да су прописи и закони у области екологије благи, а трећина испитаника навела је да би оштрије кажњавање загађивача и ригорозно инсистирање на поштовању закона била мера која би променила стање на боље, истакао је он.

„Резулатати су показали и да законодавна и извршна власт у земљама из окружења нису довољно информисане о стању животне средине”, казао је Плавшић.

Он је истакао да су грађани Србије, али и других земаља, навели да нису задовољни информисањем путем медија о стању у области животне средине и да углавном доминира информисање путем телевизије, а најмање из недељних новина.

Већина испитаника одговорила је да су политичари , али и сами грађани најодговорнији за лоше стање у области животне средине, а да су најмање криви представници невладиног сектора и других организација.

То истраживање спроведено је у оквиру двогодишњег регионалног пројекта јавног заступања у области животне средине „Регионална акција и кохезија у области животне средине”.

Координатор тог пројекта за Србију је Центар модерних вештина, а регионални координатор „Амбасадори животне средине”, док пројекат финансира амбасада Краљевине Холандије у Србији.