Младић у Хаг, Србија у ЕУ

Званичници Србије рачунају да је наша држава пуно урадила на приближавању Европској унији и да је тиме стекла услове да до краја године и формално поднесе захтев за чланство у ЕУ. Опозиција, ипак, сумња да ће Брисел прихватити наш захтев пре одмрзавања Прелазног трговинског споразума који Холандија и даље блокира.

Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, каже за „Политику” да се из разговора које имају наши званичници са европским партнерима види да је кандидатура „тема о којој се разговара”.

„Природно је да свако ко жели да постане члан неког клуба размишља о подношењу захтева”, каже Делевићева додајући да Србија ради на томе да објасни партнерима из ЕУ шта је све учињено, да придобије њихову подршку, али и да се пуно ангажује код куће.

„Колико с једне стране значи објашњавање, толико, с друге стране, значи и свест да сте учинили максимум код куће да ваш захтев буде примљен”, наглашава она. Најновија изјава Карла Билта, шведског министра спољних послова, земље која председава ЕУ, да је Европа спремна да прими кандидатуру Србије, али да пре тога мора да буде одмрзнут Прелазни трговински споразум, као и да његова једнострана примена може да помогне убрзавању процедуре, према њеним речима, указује на то колико је важно да Србија примењује овај документ за будући  корак према ЕУ. Јер наша држава тиме шаље сигнал да може да испуни обавезе који проистичу из даљих корака ка чланству у унији. С друге стране, Милица Делевић очекује и да ће годишњи извештај ЕУ о напретку Србије у процесу евроинтеграција (14. октобра) показати да је много тога учињено.

Сличног мишљења о евентуалном кандидовању Србије за чланство у ЕУ је и Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а у Скупштини Србије. „Нама је важно да убрзамо свој пут ка ЕУ. Она нас подржава у томе и кандидатура ће бити средство за остваривање тог циља”, каже она истичући да ако Србија буде радила како се од ње очекује на том путу, онда ће то свакако бити и вредновано, као што су и до сада позитивно вредновани напори којима се држава трансформише како би се припремила за пуноправно чланство.

Колунџија је сигурна да ће подношење кандидатуре бити „резултат усаглашавања са представницима ЕУ” и очекује подршку уније на том путу.

Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије, сматра да ми немамо елементарне услове за подношење кандидатуре. Објашњавајући да се ССП не примењује, као ни Прелазни споразум, Самарџић истиче да „ниједна земља није могла да поднесе кандидатуру све док није почела да спроводи Споразум о стабилизацији и придруживању после ратификације свих држава чланица Европског парламента и земље која се придружује”.

Уверен да „Србија нема ниједан једини услов за подношење кандидатуре”, Самарџић тврди да је „цела прича најобичнија пропаганда”.

На питање „Политике” кад је најбољи тренутак за Србију да поднесе кандидатуру, Борислав Пелевић, из Српске напредне странке, одговара да је „сасвим реално да се апликација поднесе тек онда када почне примена Прелазног споразума са Европом”. Мишљења је да ће то тешко ићи, јер ће претходно бити постављен захтев за испоруку Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу, и он оцењује да је прича о кандидатури до краја године „само пропаганда” и да „то уопште није реално у овом тренутку ”.

„Посао министра спољних послова је да ради на одмрзавању споразума. Ако то није у стању, онда могао би бар да не смета”, речи су Зорана Остојића, из ЛДП-а, који мисли да ће Србија прво добити визну либерализацију, затим да ће бити одмрзнут споразум, а тек онда и одобрену кандидатуру.