Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трка за новог хрватског председника

Трка за новог хрватског председника
Денис Латин

Од нашег сталног дописника
Загреб, 16. септембра – Све већи број кандидата за новог председника Хрватске указује да ће политичка битка за ту утицајну државну функцију бити бурна и подсећати на кампању за парламентарне изборе. Почетком идуће године место ће бити упражњено, јер се Месић више не може кандидовати пошто му истиче други мандат. Рок за пријаву кандидата траје и идући месец тако да су могућа и нова имена, али главни кандидати су углавном већ познати.

Највише шансе даје се двојици, а све анализе показују да ће се у њиховом финалном обрачуну – највероватније у другом изборном кругу – донети одлука о новом председнику Републике Хрватске. То су кандидати и највећих политичких групација – лева опција коју предводи опозициони СДП предложила је професора Правног факултета Иву Јосиповића, а десна на челу с тренутно владајућим ХДЗ-ом медицинског стручњака и свог високог функционера Андрију Хебранга, сина истоименог познатијег оца.

Занимљив је начин на који су ова два политичка блока дошла до својих председничких кандидата. Док је СДП свога изабрао на унутарстраначким тајним изборима (други кандидат је био некадашњи Рачанов кандидат за премијера Љубо Јурчић, професор на Економском факултету), ХДЗ је протеклог пролећа одбио иницијативу групе мањих десничарских странака да им заједнички кандидат буде Андрија Хебранг. Када је Иво Санадер изненада напустио премијерску функцију и челно место у ХДЗ-у, истог дана Председништво ХДЗ-а је именовало Андрију Хебранга за свог председничког кандидата. То је био очит знак да ХДЗ клизи под утицај своје „тврде” линије, односно да се враћа у десне политичке воде из којих је Санадер покушавао да га извуче решавајући се њених главних протагониста.

Своје кандидатуре до сада су потврдили и Дамир Кајин из Истарског демократског сабора (који иначе предлаже Месића за будућег хрватског премијера, али њега баш не привлачи та тешка оперативна функција већ би изгледа у новој власти радије био председник Сабора) и Весна Пусић из Хрватске народне странке. Занимљиво је да су обе ове странке већ склопиле споразум о заједничком наступању са СДП-ом на парламентарним изборима који би због све теже економске ситуације могли да се одрже и пре истека редовног рока.

Кандидовала се и Весна Шкаре-Ожболт, бивша шефица Туђмановог кабинета а затим министарка правосуђа, коју баш ових дана Капетан Драган оптужује да је „најзаслужнија” за његово хапшење у Аустралији. Пријавио се и Туђманов син Мирослав, који је код оца био шеф „кровне” тајне службе, затим историчар Јосип Јурчевић, познат по упорном умањивању жртава Јасеновца, те контроверзни предузетник повратник из Америке Борис Микшић, који се без неког запаженијег успеха кандидовао и на претходним изборима.

Радоје Арсенић

----------------------------------------------

Денис Латин одустао

Денис Латин, аутор популарне „Латинице”, који је једно време тврдио да ће се кандидовати за председника Хрватске, одустао је од те намере. Наиме њему је због најављене кандидатуре суспендована ТВ емисија до 1. јануара, а главна уредница ХТВ-а Хловерка Новак-Срзић му је за две трећине скресала плату (са 30.000 на 10.000 куна, односно са 4.100 евра на 1.370).

„Због Хловерке сам сиромашан као црквени миш. Дословно немам за храну и данима гладујем”, изјавио је Латин, објаснивши да је захваљујући претходној плати подигао кредит за стан од 80 квадрата и ауто, па му од садашње смањене плате остаје једва 750 куна (око 100 евра) за живот.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.