Купцу стана сви на услузи

Шта ће бити ако држава не буде имала пара да банци плати камату на мој кредит у прве три године? Тако гласи питање које се у последњих неколико дана мота по глави Игору Павловићу (32). До кључа свог првог стана он би да дође уз помоћ најновијег програма субвенционисаних стамбених кредита, али страхује да ће банка посегнути за његовом платом у случају да држава не испуни обећано.

Плаши га то што се у последњих неколико година догађало да због недостатка новца држава обустави субвенционисање камате на стамбене зајмове.

– Нема разлога за бригу. Пара ће бити – уверавали су нас јуче у Министарству економије. – За ову годину из наших средстава обезбеђено је 450 милиона динара, а пројекције за 2010. не могу да се направе напамет, већ ће се средства одредити у складу са тражњом.

На питање да ли су о томе разговарали са Дианом Драгутиновић, министарком финансија, код које је кључ државне касе, у Динкићевом министарству одговарају:

– Наравно да смо о томе разговарали када је реч о овој години. За следећу годину ћемо направити план расхода, баш као и свако друго министарство. Ту ће се наћи и средства за субвенционисање стамбених кредита. Овај програм за државну касу неће значити само трошак. Он ће донети много прихода. Грађани ће плаћањем пореза на стан, намештај, а инвеститори на грађевински материјал, такође пунити буџет. Овај програм ће сам себе финансирати. Нема потребе да било ко страхује – кажу у Министарству економије.

И Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, сматра да је Динкићева замисао на чврстим ногама. Покретање инвестиционог циклуса ће, каже, напунити буџет и тако покрити субвенцију и донети држави додатан приход. Повећаће се производња материјала, али и запосленост, што ће такође пунити буџет, али и касе фондова за социјално и пензионо осигурање.

– На овај начин се покреће грађевинска индустрија, која сада држи на лагеру све што је произвела у последњих пет месеци. Ако се зна да за кућу од 100 квадрата треба 7.000 блокова, јасно је да ће највише посла бити за произвођаче цигле, црепа, цемента, столарије – каже Родић.

Програм субвенционисања стамбених кредита, по речима Драгана Копчалића, директора грађевинске фирме „Монтера”, добро је конципиран и не постоји разлог да не успе. Држава помаже купцима станова, а истовремено стимулише банке да смање камате на зајмове грађана. Београдска Дирекција за грађевинско земљиште је преполовила цену грађевинског земљишта, а нижа је и цена радне снаге. Тако ће грађани купити станове 20 одсто јефтиније, без страха да држава неће измиривати свој део обавезе.

Максималан износ кредита је 100.000 евра, рок отплате 30 година, док је минимално учешће пет одсто.Држава ће обезбедити 20 одсто укупног кредита за бескаматни део зајма, док банке кредитирају преосталих 75 одсто. У прве три и у последњих пет година отплата ће бити бескаматна, јер ће влада субвенционисати камату у пуном износу. Од новембра 2012. године корисник наставља да отплаћује кредит пословној банци са каматом која ће бити мања од шест одсто. Предвиђена је и могућност замене старог стана за нови, уз кредитирање разлике у цени.

У Рајфајзен банци истичу да ће подржати иницијативу владе, јер сматрају да ће она знатно допринети оживљавању привреде кроз повећање домаће тражње. Пријем захтева и одобравање кредита, најављују, почеће1. октобра, до када ће се припремити детаљни услови и процедуре одобравања зајма.

А. Николић – М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Више од 1000 усељивих нових станова

Према подацима Привредне коморе Србије, у Србији тренутно има нешто више од 1000 завршених нових станова. Тренутно се у Београду гради још толико, а према речима Горана Родића, са инвеститорима је договорено да не дижу цене. Он наводи да ће „Монтера” градити на Палилули око 350 станова, по цени од 1.650 евра за квадрат и у Миријеву 138 по 1.250 евра. „Гемакс” ће у Крњачи на две локације градити око 250 станова по цени од 950 евра за квадрат. „Енергопројект” на Бежанијској коси има десетак завршених станова и градиће још око 70.

Грађани у унутрашњости Србије ће се највероватније одлучивати да зидају куће, јер ће преко стамбених задруга моћи јефтиније да набављају материјал, уз делимично ослобађање пореза. Не рачунајући трошкове земљишта, градња ће их коштати око 250 евра по метру квадратном.