Добра летина родила губитак

Пољопривреда ће и ове године бити дежурни спасилац овдашњих привредних прилика. Истина, не толики да би бруто домаћи производ могла да „убаци” у зелено, већ само да ублажи негативан салдо.

Секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије Милан Простран каже да је, према последњим подацима званичне статистике, све родило више него лане, изузев сунцокрета, тако да би укупни физички обим производње могао да буде већи за око два одсто.

Међутим, цене по којима ће се вредновати овогодишњи берићет у просеку су 30–40 одсто ниже него 2008, па зараде неће бити. Трошкови производње били су виши, тако да су се маказе цена широм отвориле на штету примарних произвођача.

Род пшенице је око 2,1 милиона тона, а цена се с лањских петнаестак динара у жетви суновратила на садашњих осам, девет динара по килограму. Слично је и са кукурузом, кога би требало да буде око 6,4 милиона тона или око четири одсто више него лане. Цена те житарице је са 15 пала на око осам динара по килограму.

Откупна цена је виша једино кад је реч о шећерној репи, у еврима за тридесетак одсто. Фабрике шећера тако слатки корен плаћају 2,8–3,2 динара по килограму. Процењује се да је родило око 2,8 милиона тона, или за четвртину више него лане. То, међутим, не значи да ће произвођачи репе трљати руке, јер је принос изненађујуће мали, 44 тоне по хектару, а како кажу стручњаци много је труле репе.

У силосе ће бити смештено 17 одсто мање сунцокрета него лане, око 380.000 тона. Откупна цена, уместо прошлогодишњих 25 до 28 динара, пала је на 15 до 18 по килограму. Чак 100.000 тона уља је вишак, што лањске што овогодишње производње, а то је безмало равно једногодишњој домаћој потрошњи. Очекује се род од 376.000 тона соје, што значи да је род око седам одсто већи него лане, а откупна цена је 23–25 динара по килограму.

И кад је реч о другој роби, вишкови ће бити велики. Процењује се да је вишак преко пола милиона тона пшенице, око два милиона тона кукуруза, чак 200.000 тона шећера, што је такође на нивоу једногодишње домаће потрошње.

Већи је род и кромпира, за 7,4 одсто, пасуља 9,4 одсто, јабука за чак 28 одсто.

Суноврат откупних цена пољопривредних производа није никаква наша специфичност, већ само одраз стања на светском тржишту. На светским берзама недељама узастопно падају цене житарица и уљарица. Примера ради, цена пшенице на чикашкој берзи у септембру је износила 177 долара по тони, а на будимпештанској хлебно жито кошта 106 долара по тони. Тренутно, наше жито је међу најјевтинијима.

Подаци показују да је криза знатно погодила сектор прехрамбене индустрије и да пад износи 15,2 одсто. Највећи ударац претрпела је индустрија меса, и то за четвртину, млинска индустрија 8,3 одсто, прерада и конзервисање воћа и поврћа 7,5 одсто. Раст има само млечна индустрија, и то од 4,3 одсто и индустрија уља и масти од 2,5 одсто.

То што је узрок ценовног пада свих пољопривредних производа „увезен” из белог света, пољопривредне произвођаче разумљиво не може да утеши. Зато траже од државе да спречи неконтролисани пад цена њихових производа, у ситуацији када сви нису добили државну субвенцију од 12.000 динара по хектару.

Оцењујући колико је тешко стање у пољопривреди, Ђорђе Бугарин из Привредне коморе Војводине недавно је на једном скупу прогнозирао повећан број самоубистава у руралним подручјима. Разлог – безнађе и бесперспективност.

– Прилике су тешке, без наде у будућност, сељаци немају приходе. Имају они шта да једу, али с обзиром на то колико раде, сматрају да заслужују више од тога – каже Бугарин.

Ј. Рабреновић