Митровица између патрола

Косовска Митровица – "Пошто, мајко, певац?" "Само 400 динара", одговара старица завејана снегом на улици у северној Косовској Митровици. Старица се смрзава на дрвеној хоклици на склапање, поред које је поређала неколико пластичних боца с млеком и канту са сиром, такође за продају, а петла је умотала у пешкир, јер је дан већ одмакао и вероватно ће морати да га поново износи на пијацу. Њене очи готово ме моле да будем муштерија, али куд ћу са живином. На Космету сам новинарским послом...
Педесетак метара пре импровизоване пијаце налази се мост на Ибру који дели српски од албанског дела града, на којем даноноћно дежурају припадници Кфора и Унмика. Низ исту улицу, с друге стране, јужно, уздижу се три солитера из којих су Албанци током мартовских немира 2004. године јуришали на своје комшије друге народности и конфесије. На раскрсници код солитера такође је стално присутна међународна полиција.

Овако, између страних патрола, теку зимски дани око 22.000 Срба и другог неалбанског живља у северној Косовској Митровици. Координатор шесточланог саветодавног тела (Унмик администрација је 2002. угасила општину) доктор Србољуб Миленковић каже за наш лист да би било још теже да Република Србија преко Координационог центра није успела да сачува поједине ингеренције и организује живот на овом подручју.

– Срећа је што имамо доста запослених на републичком буџету, па Општина добија приходе од опорезивања плата. Рационалним располагањем тим средствима обављамо све јавне функције у граду, а од 2007. године финансирамо и материјалне трошкове у образовању. Наша јавна предузећа успевају да одржавају инфраструктуру, чисте улице, врше погребне услуге... Преко 80 одсто српског гробља, које је остало у јужном делу града, Албанци су уништили, па смо били принуђени да у општини Звечан купимо нову парцелу – каже др Миленковић.

Он истиче да је за урбанистичке проблеме у северној Косовској Митровици одговорна Унмик администрација, јер у овом тренутку једино она има механизме власти и контроле. Заиста је очигледно да је овај град у последњој деценији изгубио тротоаре, паркове, кровове... Чим је формирано, општинско саветодавно тело је од тадашњег шефа администрације Штајнера тражило да се заустави дивља градња, али су наишли на апсолутно неразумевање.

– У последњих годину дана нешто се покушава. Међутим, то је недовољно. Као да неком више одговара хаотично стање у северној Косовској Митровици – наставља Миленковић.

Није никаква тајна да овде грађани не плаћају остале врсте пореза, струју и воду. Једино измирују телефонске рачуне. Струја често нестаје, па су се власници трговинских и угоститељских радњи у централним улицама опремили генераторима на нафту. Снабдевање водом, међутим, зависи од воље Албанаца, јер се вентили налазе у јужном делу. Искључења обично трају од 19 до 7 часова, а преко лета и по неколико дана.

– У исто време на подручју јужне Косовске Митровице се заливају баште. Готово читаво Косово водом се снабдева са језера Газиводе у српској општини Зубин Поток. Албанци ништа не плаћају, а формирали су некакво јавно предузеће и испостављају рачуне грађанима Приштине, термоелектрани "Обилић" и другим местима. Велики новац сливају у своје џепове. Покушаћемо да уз помоћ државе Србије ове године изградимо нашу фабрику воде и решимо овај проблем – истиче др Србољуб Миленковић.

Како покренути производњу и запослити младе? Ово је такође питање на које се мора дати конкретан одговор. "Трепча" је својевремено била европски гигант у области црне металургије, која је с пратећим предузећима и институцијама запошљавала око 20.000 радника. Све је угашено 1999. године. У српском делу Косовске Митровице тренутно је преко 3.000 бивших радника "Трепче". Њих око 2.000 је на такозваним "стипендијама" Унмика од 30 евра!

Стале су и многе друге познате фирме: конфекција "Слога", "Јумко", фабрике акумулатора, сумпороводоничне киселине... Њихови радници данас покушавају да прехране породице препродајући разну робу на тезгама на Тргу Шумадија и дуж главне улице, која води преко Ибра. Понуда је разноврсна, од одевних предмета до воћа и месних прерађевина, па и сировог, смрзнутог меса.

Добронамерна Митровчанка рече нам да поведемо рачуна ако купујемо "специјалитете" јер су многи од њих справљени од спорног бразилског меса које стиже посредством албанских шверцера.