Лакше пешице него Интернетом

До завршетка кампање за председничке изборе остало је још две недеље, али, ако је судити по сајтовима странака које су их кандидовале, она за већину још није ни почела. Нико, изузев Бориса Тадића, представника Демократске странке, нема сопствени сајт посвећен искључиво председничкој кандидатури. На сајту Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића, уз остале партијске вести, велики простор је посвећен његовој предизборној кампањи. Посетиоци се упућују на сајт "Јутјуб" на коме се могу видети снимци с Јовановићевих предизборних конвенција као и спот посвећен овим изборима.

"Прво што сам приметио када сам по Интернету почео да тражим председничке сајтове, јесте да сви имају одредницу на ’Википедији’ што значи да од оног тренутка када су се кандидовали неко је нашао за потребно да их убаци у интернет енциклопедију. Али то више говори о одређеном тренду културе у Србији него о њима самима", каже Зоран Станојевић, уредник РТС-а и један од најбољих познавалаца Интернета у Србији.

Према његовим речима отварањем сопственог сајта који подржава председничку кандидатуру највећи помак је направио Борис Тадић.

"Осим што има сајт, Тадић одговара на питања посетилаца сајта и те одговоре ставља на ′Јутјуб′ што је апсолутни хит код америчких председничких кандидата. Можда је то нешто Американци раде у већем обиму, али то је за српско поимање Интернета и политике драматичан помак", објашњава Станојевић.

Он истиче да је тако нешто очекивао и од Чедомира Јовановића јер је он до сада имао најмодернији приступ Интернету. Међутим, он за сада није у кампањи употребио ништа слично. Јовановић се тек спрема да одговори на питања људи што је необично јер кампања улази у завршницу.

За разлику од ДС-а и ЛДП-а, Српска радикална странка на свом сајту, изузев стенографских забелешки с једне конференције за новинаре на којој је било речи о кандидатури Томислава Николића, ни реч није посветила председничким изборима. Гледајући њихову презентацију пре би се могло закључити да им је кандидат за изборе 20. јануара Војислав Шешељ (који иначе има и сопствени сајт), него Томислав Николић који се готово и не помиње.

Николић, како каже Станојевић, игнорише Интернет. "Бар ја нисам нашао његов сајт посвећен овим изборима, а нисам желео да се упуштам у претрагу више него што био то радио просечан корисник Интернета који на брзину хоће да га нађе. То значи да није као своју публику препознао кориснике Интернета. То је велика грешка", сматра Станојевић.

Други кандидати, попут Велимира Илића, лидера Нове Србије, Милутина Мркоњића, из СПС-а, и Миланке Карић, која на овим изборима заступа "Покрет Снага Србије" , партију на чијем је челу њен супруг Богољуб Карић који је тренутно у бекству, ослањају се на сајтове својих странака. На њима су уз остале страначке информације дати и прегледи изјава и гостовања кандидата.

За Станојевића је посебно изненађење колико Интернет као средство комуникације с бирачима слабо користи Миланка Карић и ПСС.

То, према његовим речима, говори о дубини на коју је пала та партија. Компанија БК, која је била база ПСС-а, једна је од првих фирми која је промовисала Интернет у Србији. Породица Карић, каже Станојевић, и људи у ПСС-у би морали да имају велико знање о томе како Интернет може да се користи. Они би на овом пољу могли да буду супериорни, али је ситуација потпуно другачија.

По томе колико не користе интернет комуникацију с бирачима председнички кандидати у Србију су изузетак у свету. У савременом приступу кампањи далеко испред нас, осим Америке и многих европских држава, јесу и наши суседи, бивше југо-републике, пре свега Словенија и Хрватска.

Овај вид комуникације, како каже Ана Бован, власница маркетиншке агенције "Бован комуникејшн", намењен је првенствено младима, али и запосленима који имају Интернет у фирмама и који имају прилике да "сурфују".

"Треба проценити ко су циљне групе и према њима формулисати предизборне поруке путем Интернета. Ми имамо стручњаке и за ту област, али странке још не схватају да им то треба. Они процењују да ће традиционалним методама постићи сличан ефекат јер на овим изборима неће бити великих изненађења. Али, када буде одсудна битка мислим да ће се томе посветити већа пажња", каже Ана Бован.

Да је један терен за политичку битку остао потпуно празан слаже се и Станојевић. За интернет презентацију председничког кандидата, како каже, нису потребне велике инвестиције. Он процењује да би за једну кампању странка у те сврхе потрошила свега неколико хиљада евра, а корист би била вишеструко већа.

Он замера председничким кандидатима што се ниједном речју нису специјално обратили корисницима Интернета. "То се ради у свету. Кандидати се обраћају свакој публици којој може да се обрати. На председничким изборима у Америци 2004. године неки кандидати су своју кампању радили превасходно Интернетом, на тај начин су прикупљали средства за фондове и успели да постигну неке резултате", објашњава Станојевић.

Овде, међутим, истиче он, кандидати процењују да то није интересантно и ту греше. Интернетом би сигурно дошли до милион бирача који би могли на њихове поруке да реагују, можда би неког поколебали, некога учврстили у његовом убеђењу. Игнорисање Интернета значи да још имамо примитиван доживљај политичког маркетинга.

Такође, ниједан кандидат још нема свој блог где би укратко писао дневник, како је провео дан, што би онда цитирали и сви други медији што је такође пракса у свету. Уместо тога, лакше им је да иду около и да их прате камере. Зато ће, како сматра Станојевић, Србија још морати да чека на озбиљну интернет кампању.

А према речима Ане Бован, ко први крене у овај вид политичког маркетинга урадиће велику ствар за своју странку и кандидата, поготово оне партије које рачунају на млађу и урбану популацију.